Krakatau, smrt i rađanje novog ostrva

Nagla smrt jednog rajskog ostrva

Prelepim indonežanskim ostrvom Krakatau u maju 1883. godine počela je da se širi neobična, potmula i zloslutna tutnjava, nešto poput grmljavine. Ona se konstantno pojačavala u mesecima koji će dolaziti. Nasumične eksplozije tolike siline da su od njih mornarima koji plove ovim vodama pucale bubne opne  postale su svakodnevica. U vodama koje spajaju Javu i Sumattu sve su se češće pojavljivali plutujući komadi materijala rezbacanog sa ostrva Krakatau. Odjednom se izuzetno gust dim proširio oblašću stvarajući potpunu tamu koja je trajala danima. More se uzburkalo a na njegovoj površimi postal su vidljivi talasi krajnje neobičnih obika. A sve ovo bio je samo nagoveštaj glavnog događaja.

On se odigrao oko 10 časova ujutru 27.08.1883. kada je vulkanska eksplozija biblijskih razmera razorila čitavo jedno ostrvo.Bila je toliko snažna da se čula sve do Australije udaljene 3500 km odavde. Oblak vulkanske prašine poleteo je 80 km u visinu i potom kružio Zemljinom  atmosferom godinama izazivajući snižene temperature i zanosne zalaske sunca širom planete. Stvoreni su cunami talasi visine preko 40 m koji su zbrisali nebrojena sela na obalama susednih ostrva Jave i Sumatre. Procenjuje se da je što od eksplozije što od ovih talasa erupcija vulkana usmtrtila preko 36000 ljudi.

Moćna eksplozija Krakataua omogućila je naučnicima da počnu razumevati način funkcionisanja vulkana i njihovo ponašanje. Smatra se najvažnijim događajem koji je vodio do konstruisanja teorije o pomeranju kontinenta.

Ostrvo koje se ponovo rađa

Nekoliko decenija posle eksplozije koja je odjeknula celim svetom, tačnije 1927. godine, iznad kaldere vulkana Krakatau pojavio se oblak dima. Ovaj oblak dima označio je nastanak novog ostrva koje je simbolično dobilo ime Anak Krakatau (Krakatauovo dete).  Za manje od godinu dana ostrvo je izbilo na površinu a taloženjem pepela i vulkanskog plovućca tokom idućih 50 godina naraslo je do visine od 181 m. Anak Krakatau od tada šišti, izbacuje sumporovitu paru i dim upozoravajući tako na svoju burnu prošlost. Naučnici su skloni verovanju da je “stari” vulkan izbacio sav svoj gnev i moć 1883. i veruju da ne postoji opasnost od slične eksplozije novog vulkana dok lokalno stanovništvo nimalo ne veruje u ove tvrdnje.

Na isti način na koji je novo ostrvo nastalo, iz praha i pepela starog, obnavljao se i biljni i životinjski svet ostrva. Godinu dana nakon velike eksplozije naučnici su na jedinom preživelom delu starog ostrva pod nazivom Rakatu pronašli jednog jedinog preživelog pauka. Otrovni vulkanski pepeo prekrio je sve i sprečio ponovni razvoj flore i faune. Ipak velika količina padavina u ovoj oblasti tokom godina uklonila je toksično zmljište I živi svet je postepeno počeo da se ponovo rađa. Ptice su doletele i prenele semenke raznih biljaka, paukovi su prevalili desetine kilometara pletući svoje mreže, zmije i gušteri doplivali su dotle a pacovi i rakuni “dovezli se” splavovima od plutajućeg bilja. Ostrvo je postal velika laboratorija na otvorenom gde su naučnici uživo posmatrali kako živi svet ostvaja naizgled mrtvu teritoriju. Ipak, samo je istočni deo ostrva zaista oživeo jer je sloj toksičnog zemljišta na ostatku ostrva predebeo i sprečio je rast bilo kakvih biljaka. Kako je moćna eksplozija zbrisala naselja na zapadnoj obali Jave flora i fauna ovih predela bile su lišene obaveze da svoja staništa dele sa ljudskim zajednicama koje nikada nisu obnovljene na ovom mestu. Danas ovde obitava veoma bogat i raznovrstan živi svet predvođen retkim vstama poput najvećeg slepog miša na svetu (letips) ili retki javanski nosorozi i leopardi.