Ural, između Evrope i Azije

Geografske odlike

Ural spada u uzane planinske vence shodno tome da mu najšira tačka zahvata 200 km. Planina predstavlja šav na spoju baltičke i ruske kontinentalne ploče koje su se sudarile pre oko 300 miliona godina, posle podvlačenja  velikog Uralskog okeana ispod ruskog kontinenta. Pokret kojim su nastale planine činio je deo superkontinenta Pangee koji je nekada pokrivao dve petine sveta. Posle poniranja kore okeana, kompresivne sile su zdrobile  sediment sa dodirnih rubova  dva kontinenta, zadebljavajući na taj način koru i izdižući planine. Kao rezultat tih komplikovanih tektonskih aktivnosti nastao je plninski venac, koji čini geografski granicu izmešu Azije I Evrope.

Prirodna bogatstva od svetskog značaja

Sulfidne  mineralne naslage  uključujući bakar, gvožđe i cink, obrazovane su  u hidrotermalnim otvorima nekadašnjeg morskog dna. Tih minerala i danas ima na Južnom uralu, gde obrazuju pojas bogat rudama  dug oko  2.000 km.  Ova oblast jedna je od najznačajnijih industrijskih regija savremenog doba. Osim toga Srednji i Južni Ural  su gusto pošumljeni  dok su idući  prema severu planine pokrivene  alpskim livadama i tundrama. Praktično svi prirodni koje se mogu pronaći na jednom planinskom lancu krase Ural.

Granična linija kao odrednica Urala

Uprkos svojim prirodnim lepotama i bogatstvima Ural je u svetu ostao najpoznatiji kao granica dva kontinenta. Svaka turistička tura koja prolazi u blizini Urala obavezno posećuje simboličnu graničnu liniju koja spaja Aziju i Evropu. Logično, ona je magnet za fotografisanje.

Važno je znati da granicu Evrope  i Azije ne čini samo planina Ural. Na planinu se nadovezuje isoimena reka a granicu upotpunjuje Kaspijsko jezero. Realno gledano ta granica je pre svega kulturološka i politička dok geografski Evropa i Azija čine jedinstveno kopno u nauci poznato kao Evroazija.