Tepui, izgubljeni svetovi nad Venecuelom

Dve moćne i usamljene planine kao 2 velika ostrva koja izranjaju iz zelenog okeana okolne prašume dominiraju panoramom jugoistočne Venecuele. Dva ogromna peščara sa zaravnjenim vrhom nadvisuju oblake i ostavljaju utisak da se gore, na vrhu ravne stene odvija neki potpuno drugačiji život, da je gore zapravo neki skroz drugi svet. Njihov izgled inspirisao je čuvenog pisca Artura Konana Dojla da stvori legendarno delo „Izgubljeni svet“ u kome govori o dinosaurusima koji još uvek neometano žive na ove dve uzdignute venecuelanske planine. Njegova mašta proslavila je Venecuelu i tepuije u svetu.

Geografija planina

Planina Roraima  zaista izgleda zanosno. Tajanstveni visoko-planinski svet uokviren oblacima ispod kojih vrvi bučan i užurban život džungle jedinsveni je prizor. Narod Penom koji živi u ovim oblastima nadenuo im je ime tepui. A kako su tapui nastali? Još pre 2 milijarde godina izdignuta je velika masa od peščara u ovom delu Venecuele. Tokom duge geološke istorije erozija je uništavala porozni peščar ali su delovi otporniji na nju uspeli da opstanu čineći danas do 1.000 m visoke platoe koji doslovno izgledaju kao da nisu sastavni deo okolnog prostranstva. Na taj način  nastalo je oko 100 stenovitih ostrva od kojih je najpoznatije Roraima. Kada se izmaglica iz džungle podigne Roraima iznad nje deluje kao da lebdi i da svakog trena može odleteti daleko odatle. Sa jednog od plannskih vrhova ovog područja, konkretno vrha Aujan, svoj skoro 1 km dugačak pad započinje najviši vodopad sveta, Anđeoski vodopad.

Pristup izolovanom svetu tepuija gotovo je nemoguć sa kopna a jedini prilaz jeste helikopterima. Čak i ovakav vid putovanja do gore je izuzetno opasan usled naglih pljuskova, niskih oblaka i vrtložnih vetrova. I kada se domognete kopna opasnost nastavlja da vreba. Pećine, lavirinti, močvare, gomile nabacanog kamenja, pukotine duboke u nedogled pozivaju na stalni oprez i lede krv u žilama. Kao da tepuiji zaista žele da ostanu neosvojivi i usamljeni „tamo gore“...

Unikatni biljni i životinjski svet

Vekovima ljudi sa strhopoštovanjem pokušavaju da se domognu vrhova stenovitih platoa. Prvi zapisi dotiraju sa kraja 16-og veka od strane Ser Voltera Rajlija koji je bio duboko impresioniran prizorima koje je zatekao. On je u potrazi za izmišljenim gradom prepunim zlata zagazio u ove krajeve. Sa velikim zanosom je govorio o sjajnoj kristalnoj planini sa koje izvire reka“ koja uopšte i ne dodiruje obronke planine već pada u dubinu uz zvuk jači od 1.000 zvonaca“. Po njegovom opisu deo Roraime i dan danas nosi naziv Kristalna planina. Viševekovna izolovanost uslovila je formiranje jedinstvenog prirodnog pejzaža i biljnog i životinjskog sveta.

Procenjuje se da na tepuijima ima oko 10.000 vrsta biljaka od kojih su čak polovina unikatni. Najzanimljivije su neke vrste mesožderki koje se hrane insektima, bromelije, orhideje i jedinstvene pečurke koje svojim otrovima ubijaju insekte i životinje koje ih pokušaju pojesti. Gusto rastinje sprečava život krupnijim životinjama. Najkrupnija među njima i najveći predator je puma a osim nje pažnju naučnika privlače primitivne vrste žaba koje ne umeju da plivaju ili skaču već samo puze...Ukras tepuija nesumljivo su šareni ara papagaji.

Ova tajanstvena zemlja koja lebdi iznad Gvajanske visoravni nesumljivo podseća na  neku zemlju iz mašte. Potpuno je razumljivo zašto je baš u njoj pronađena inspiracija za knjigu kao što je „Izgubljeni svet“.