Tajge, moćne šume koje su dom sibirskom tigru i neobičnom narodu Neneti

Tajga ili Evroazijska borealna šuma kako glasi zvanični naziv ove formacije jedna je od najrasprostranjenijih tipova šuma na svetu. Ova formacija se na dužini od oko 10.000 km prostire od zapadne Skandinavije duž cele Severne Evrope sve do krajnjeg istoka Ruske Federacije, odnosno obala Tihog okeana. Pojas zauzima značajnu širinu koja je najveća u Sibiru gde se tajga pruža od 49 do 72 ^o s.g.š.

Dominantne vrste drveća u tajgi

Budući da se tajga prostire preko više kontinenata na ogromnom prostranstvu razumljivo je da u različitim njenim delovima dominiraju najrazličitija stabla. U Evropskom delu najčešće se sreće norveška smrča i škotski bor. Kada se krene dublje ka istoku, u oblasti Sibira dominiraju jedinstvene sibirske vrste jele i bora. Iako zimzeleno drveće dominira tajgom u ovim sibirskim predelima neretko borealnu šumu čine listopadna stabla poput ariša, breze ili oskoruše. Udaljena Jakutska oblast tipična je postojbina ovog tipa šume.

Po obodu moćnih borealnih šuma stabla počinju da se proređuju i sve su niža. Na hladnom severu na njih se nadovezuje vegetacija tundre kroz koju se probija tek po koje zakržljalo stablo. Prema jugu tajga postepeno prelazi u mešovitu šumsku oblast, dok se prema istoku na nju nadovezuje travnata vegetacija stepe. U hladnim predelima severne Rusije neretko se dešava da su moćne šume tajge ispresecane gotovo neplodnim močvarnim zemljištem.

Suma tajge, Sibir, Rusija #destinacije #putovanja #odmor #rusia #sibir

A photo posted by ZanimljivaGeografija.org (@zanimljivageografija) on Aug 26, 2016 at 9:59am PDT

Životinjski svet borealnih šuma

Klimatski uslovi, pre svega temperatura koja se spušta do šezdesetog podeljka ispod nule, učinila je da samo najače i najizdržljivije životinje ostanu u ovim prelepim predelima. Od sisara zaštitni znak tajgi su samur i evroazijski mrki medved. Sreću se i jeleni, divlje koze, divlje svinje, risovi  itd. Retke vrste ptica odolevaju surovim uslovima a tipični predstavnici su tetreb i sibirska kreja. Jedna od najzanimljivijih životinja koja ovde živi jeste žderavac. Ova životinja iz porodice lasica je naučila kako da potpuno iskoristi sve što tajga pruža. Njenu ishranu čini sve od bobica, jaja, ptica i leminga pa sve do krupnih irvasa koje je i sam dovoljno snažan da ubije.

 Malo je poznato da najveća mačka na svetu živi u tajgama. U pitanju je sibirski tigar. Ovaj predator može dostići i do 400 kilograma težine i smatra se jednim od najboljih lovaca na svetu. Zbog preteranog lova u prošlosti danas je izuzetno ugrožena vrsta.

Neneti-narod iz tajge

U severnim borealnim šumama i tundrama Sibira živi oko 10.000 pripadnika naroda Nenet. Život ovih ljudi potpuno je zavistan od irvasa koje gaje. Oni im služe kao hrana, prevozno sredstvo i materijal za izradu odeće i oruđa. Svakog leta kada se večno zamrznuto zemljište tundri otopi oni se sele sa svojim krdima irvasa na sever radi ispaše. Dolaskom hladnog jesenjeg perioda vraćaju se na jug gde provode zime pod okriljem svojih tajgi. Ovaj drevni narod potpuno živi u skladu sa prirodom ali se u poslednje vreme sve žešće bore da zadrže svoj tradicionalni način života zbog sve većeg interesovanja modernog društva za zapačene predele tajgi u kojima oni žive.