Struktura planete Zemje

Već sam pogled na  površinu naše planete dovoljan je da shvatimo koliko je ona raznolika i raznovrsna. Ali ono što mi vidimo samo je mali deo onoga što se krije unutra. Evo šta ćemo otkriti ako “zagrebemo” ispod površine Zemlje…

Oblik i veličina Zemlje

 Možemo se prvo pozabaviti nekim numeričkim odlikama naše planete. Planeta Zemlja ima oblik geoida. Ovaj oblik se formirao uticajima sila gravitacije i rotacije na savršeni sferni oblik kakav bi Zemlja inače imala. Kao posledica tih sila planeta je oko ekvatora 21 km šira nego na polovima što je zaista minimalno odstupanje za telo prečnika većeg od 12.750 km ali sasvim dovoljno da umesto sfernog za našu planetu kažemo da ima geoidni oblik.

Struktura  naše planete

Zemja je u svojoj unutrašnjosti slojevite structure. U različitim svojim slojevima ona je različitog hemijskog i fizičkog sastava, temperature variraju kao i pritisak. Počećemo od prvog sloja, onog koji vidimo i osećamo i na kome se odvija naš život. U pitanju je zemljina kora. Sloj Zemljine kore tazličit je u kontinentalnim delovima planete i ispod njenih okeana. Kontinentalna kora debljine je do 70 km dok se okeanska proteže svega 10-ak km u dubinu ispod velike vodene površine nad njom. Usled tereta vode koji trpi njena gustina je znatno veća. Temperature u ovom sloju Zemlje ne prelaze 1.000 stepeni.

Ispod kore dolazimo do omotača Zemljinog jezgra. Ovaj sloj je opet podeljen na dva zasebna; gornji i donji sloj omotača. I dok se gornji sloj nalazi na relativno maloj dubini (10-70 km ispod tla) donji već predstavljan ptavu utrobu Zemlje na dubini od oko 3.000 km. Gustina Zemlje se sa dubinom povećava i od početnih 2,7gr/cm³ u kori dolazimo do 5,5 gr/cm³ dok temperature dostiže već 3.500 ^oC.

Ispod ovog sloja se približavamo srcu Zmlje, njenom jezgru. I ono je zbog svoje složenosti podeljeno na 2 dela, spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnje na dubini od oko 5.200 km dostiže gustinu do 10 gr/cm³ I temperature od oko 3.500-4.000 ^oC. Zbog temperature i pritiska njegova masa je u tečnom stanju. Ispod njega u samom centru planete smešteno je unutrašnje jezgro na dubinu ispod 6.370 km. U njemu temperature dostižu skoro 5.000 ^oC a gustina čak do 12 gr/cm³. Zanimljivo je da je njegova masa ponovo u čvrstom agregatnom stanju.

Sistem Zemljine unutrašnji prikazan ovde traba uzeti sa određenom dozom rezerve. Poznato je da najdublja bušotina koju su ljudi napravili zadire tek nekoliko km u unutrašnjost. Vreme će nam pokazati koliko je ova pretpostavka podele Zemljine unutrašnjosti tačna.

Ono što je sigurno, kada sferama Zemljine unutrašnjosti dodamo i atmosferu (vazdušni omotač Zemlje), hidrosferu (sve vode na njoj) i biosferu (živi svet planete) uviđamo koliko je komplikovan prirodni sistem naše planete. Upravo zbog toga važno je shvatiti da je njena ravnoteža veoma krhka i da moramo učiniti sve što je u našoj moći da je održimo i zaštitimo.