Planina Atos i Sveta gora
Agio Oros odnosno Sveta gora je smeštena na najlepšem poluostrvu Halkidikija u sevo-istočnoj Grčkoj. Najstarija monaška republika sveta, riznica je grčke pravoslavne crkve i nacionalni ponos. Ova izolovana skupina pravoslavnih manastira poštuje kodekse života i ponašanja koji se nisu menjali preko 1.000 godina. Život na poluostrvu je posvećen služenju Bogu.
Na poluostrvu postoji 20-ak samostalnih manastira povezanih u manje skupine koje nose naziv „skitovi“. Svaki manastir ima svoju samoupravu a i čitava „republika“ ima određeni nivo samouprave u odnosu na matičnu Grčku državu. Osim grčke pravoslavne crkve svoje manastire na ovom prelepom prostoru imaju ruska, bugarska i srpska crkva (Hilandar). Pored obaveza usko povezanih sa bogusluženjem monasi imaju podeljene zadatke u održavanju manastira i njemu prapadajućeg poseda a kraj je poznat i po proizvodnji visoko kvalitetnih sorti vina i grožđa. Vernici koji u potrazi za duhovnim mirom žele da posete Svetu goru moraju imati na umu da prijavu Kancelariji za hodočašće u Solunu moraju poslati minimum 6 nedelja pre željenog puta i znati da se u svakom manastiru može ostati samo 1 noć. Ženama nije dozvoljen ulaz na Svetu goru a najbliže što smeju prići je na 500 m od nje.
Planina na kojoj se smeštena Sveta gora (najviši vrh 2.063 m) krije izuzetne prirodne lepote. Obrasla je drevnim zimzelenim drvećem sve do samog vrha. Pogled koji seže na morsku površinu oduzima dah. Legenda kaže da je baš ta lepota zaslužna što je planina postala to što jeste. Na putu za Kipar Devica Marija je zbog oluje morala da zasrane u ovim krajevima. Videvši koliko je očarana lepotama prirode Bog joj je dodelio ovo mesto da bude njena bašta. Skroman monaški život nije narušio prirodu Atosa pa je i to jedan od razloga zašto mnogi svetski putnici za nestrpljenjem žele da vide ovaj prekrasan kraj, pa makar i samo prokrstarivši pokraj njega.
Geografija
Planinski venac koji spaja i razdvaja veliko Iberijsko poluostrvo od odstatka Evrope...
Dugi karavani na lenjim kamilama koje jašu tuarezi u plavim odorama kroz nepregledan pesak koji počinje da se kovitla najčešća je asocijacija na pomen Sahare
Evo od čega se sloj po so sloj sastoji naša planeta
Pročitajte kako i zašto vulkan postaje gejzir stvarajući pritom neke od najlepših predela koje ste videli.
Prirodne lepote i specifičnosti učinile su Havaje jednom od najpoželjnijih destinacija planete. Vulkani su najaktivniji faktor koji utiče na pejzaž ostrva
Najviše plovno jezero naše planete od vajkada je mesto gde su se susretale indijanske legende sa burnom istorijom
Grandiozni vrtlozi, ogromni plimski talasi, kitovi, foke, ajkule i prelepi pejzaži na obali od crvenog peščara. Sve ovo i još mnogo toga lepog nudu Zaliv Fandi
Poznato je da nema aktivnih vulkana na teritoriji Srbije. Ali je manje poznato da je na teritoriji naše zemlje u geološkoj prošlosti bilo itekako vatreno.
Komadići svemira koji su zalutali na Zemlju oduvek su privlačili pažnju ljudi. Neki su se plašili nepoznatog a drugi želeli da to razumeju i prouče...
Viševekovna burna prošlost Kopaonika i čitavog kraja u blizini planine iznedrili su obimno kulturno-istorijsko nasleđe na ovom području
