Lofotska ostrva, ukras arktičkog kruga
Na krajnjem severu Evrope, u Norveškom moru smeštena su Lofotska ostrva, možda i najlepša na kontinentu. Skupinu ostrva sa površinom manjom od 1.500 km2 karakteriše tipična razuđena skandinavska obala, sa mnoštvom malih živopisnih zaliva i poluostrva. Zbog prelepog i nesvakidašnjeg pejzaža i očuvane prirode postala su vodeća turistička destinacija Norveške.
Dar prirode
Kako su ostrva smeštena unutar polarnog kruga za očekivati je da su ona deo negostoljubive i zamrznute ledene pustinje. Ali Lofotska ostrva ni izbliza ne izgledaju tako. Zašto? Objašnjenje leži u kracima tople Golfske struje koji zapljuskuju arhipelag. Pod njenim uticajima ostrva imaju veoma povoljnu klimu, sa svežim letima i za ovo podneblje dosta blagim zimama.
Pogodni klimatki faktori uslovili su naseljenost ostrva (populacija oko 20.000 stanovnika) ali i raznovrstan biljni i životinjski svet. Ostrva najčešće naseljavaju ptice kojih ima na milione a oko njih žive nebrojene vrste riba naseljavajuću najveći dubinski greben planete. Ušuškana zelena oaza Lofotskih ostrva uokvirena karakterističnim vrhovima skandinavskih planina pokrivenim snegom izgledaju poput scene iz neke vikinške sage.
Dom polarne svetlosti, ponoćnog sunca i morskog orla
Turistička ponuda Lofotskih ostrva jedinstvena je i nesvakidašnja. Za početak tu je neverovatno prirodno okruženje sačinjeno od slikovitih planinskih vrhova, dubokih fjordova, kolonije morskih ptica i dugih nezagađenih plaža. Ušuškane šarene kuće lokalnog stanovništva savršeno se uklapaju u prirodni ambijent. Retko gde na svetu ćete imati priliku da napravite fotografije kao na Lofotskim ostrvima.
Prelepa Aurora borealis ili polarna svetlost jedan je od najlepših fenomena prirode a upravo ovde, na ostrvima, pruža vam se savršen pogled na nju. Šansu da istražite okruženje možete iskoristiti kroz vožnju kajakom između ostrva, planinarenje, ribarenje na tradicionalan način uz asistenciju iskusnih meštana ili skijanje. Za ljubitelje surfovanja ovo je jedna od najsevernijih tačaka planete na kojoj je to moguće. Ljubitelji istorije mogu posetiti muzej sa predmetima iz ere Vikinga, uključujući i najveću sačuvanu kući iz njihovog perioda dužine preko 80 m. Za smeštaj se preporučuje jedino mesto za statusaom gradića na ostrvima Svolver a za one željne prave avanture možda je bolji izbor neka ribarska koliba izolovanija od stalnih naselja. Jedno je sigurno, poseta “norveškim Karibima”, kako još zovu Lofotska ostrva, neće vas ostaviti ravnodušnim…
Geografija
Poznato je da nema aktivnih vulkana na teritoriji Srbije. Ali je manje poznato da je na teritoriji naše zemlje u geološkoj prošlosti bilo itekako vatreno.
Pročitajte kako i zašto vulkan postaje gejzir stvarajući pritom neke od najlepših predela koje ste videli.
Viševekovna burna prošlost Kopaonika i čitavog kraja u blizini planine iznedrili su obimno kulturno-istorijsko nasleđe na ovom području
Kada priroda spoji naizgled nespojivo, led i vatru, kao u slučaju Islanda dobije se nešto prelepo i neverovatno
Močvarno prašumsko područje u srcu Amazonije sa bogatim i jedinstvenim životinjskim i biljnim svetom
U srcu magične Laponije krije se najveće i najlepše finsko jezero. Prelepa priroda i laposke legende koja ga okružuju ubediće vas da brzo zavolite Inari
Iako za Dablin kažu da je grad sa najbolje organizovanim javnim prevozom preporučuje se da ga obiđete peške i usput posetite što više čuvenih pabova
Rudnik soli koji radi neprestalno preko 900 godina, muzej, hotel i jedan od najzanimljivijih umetničkih lokaliteta u Poljskoj...
Stara ribarska sela na vulanskim ostrvima usred Atlantika postala su pravi turistički raj
Usred plodne i živopisne kalifornijske ravnice Zemlja se cepa na dva dela uz gromoglasno podrhtavanje tla
