Koralna ostrva, ukrasi mora
Pretpostavljamo da ste svi čuli za ostrva Bora Bora, Maldivi ili Palau. Ono što je zajedničko ovim rajskim ostrvima jeste da oni spadaju u grupu tzv. koralnih grebena ili atola. Koralni grebeni su ostrva sačinjena od ostataka sitnih morskih organizama. Osnovni deo građe ostrva je krečnjačka stena formirana od spojenih skeleta i školjki životinja koje su nekada naseljavale greben. Na površini se nalazi tanak sloj živih organizama čijim uginućem njihovi delovi postaju deo strukture grebena i na taj način tokom miliona godina se rađa jedno novo ostrvo. Ovakav tip ostrva sreće se u plitkim i toplim morima. Osim koralnih ostrva naučnicima i turistima veoma je zanimljiv fenomen ivičnih grebena. Oni predstavljaju delove obalskih linija duž kopnenih masa u tropskim predelima i odlikuje ih veoma bogat i šarenolik podvodni svet.
Atoli
Ako koralni greben poprimi prstenasti oblik koji okružuje plitku lagunu u sredini onda je to atol. Atoli su najčešće elipsoidnog ili nepravilnog oblika. Osim njihove izuzetne lepote u naučnom svetu su posebno zanimljivi zbog činjenice da je čuveni engleski prirodnjak Čarls Darvin još u prvoj polovini 19. veka objasnio njihovu genezu.
Moderna istraživanja kažu da koralni grebeni pokrivaju više od 600.000 km2 površine svetskog mora. Za građenje ovih morskih struktura potrebna je plitka i bistra voda sa obiljem sunčeve svetlosti i temperaturom iznad 18 OC, stim što temperatura od 25 do 29 najpovoljnije utiče na ovaj proces. Osim toga, salanitet treba da iznosi oko 36 promila a voda mora biti mirna odnosno bez talasa ili mulja. Ovaj spisak uslova ispunjavaju neka tropska mora Tihog, Indijskog i Atlantskog okeana i to pretežno u njihovim zapadnim delovima. Izuzetak su oblasti u blizini ušća velikih reka jer nanos koji one unose u more sprečava razvoj korala.
Zbog svog neobičnog postanka ali prvenstveno izuzetnih prirodnih lepota koje čine bogat podvodni svet i prelepi pejzaži iznad površine vode koralna ostrva su poznata kao neke od najlepših i najcenjenijih turističkih destinacija širom sveta. Među najpoznatijima su sejšelska, maldivska kao i ostrva Bora Bora, Tahiti i druga.
Ono što nikako ne smemo izgubiti iz vida jeste da su korali veoma osetljiva vrsta živih organizama. Za uginuće nekih osetljivijih vrsta dovoljna je promena temperature vode od samo pola stepena. O zagađenju i njegovom nepovoljnom uticaju ne treba ni trošiti reči.
Geografija
U različitim geografskim oblastima naše planete ljudi već milenijumima koriste prirodu da iz nje proizvedu neophodne količine hrane
Čuvar i vladar Dalekog istoka, grad bogate vojne istorije sa željom da postane moderna svetska metropola, najbolji je opis Vladivostoka
Nestvarna lepota vatrenih fontana i potoka rastopljenih stena koje noću svetle crvenim sjajem u jezeru lave…
Zanosna planinska jezera, lednički jezici i visoki vrhovi prekriveni snegom uz bogatu alpsku floru i faunu razlog su zašto je Džasper omiljeni Park u Kanadi
Čini se da mirnu i zavodljivu dolinu Rajne niko nije opisao bolje od čuvenog pesnika Hajne i njegove pesme „Lorelaj“...
U srcu magične Laponije krije se najveće i najlepše finsko jezero. Prelepa priroda i laposke legende koja ga okružuju ubediće vas da brzo zavolite Inari
Evo kratkog pregleda nekih od najopasnijih avionskih pisti na planeti na koje samo najbolji i najspremniji piloti smeju da usidre svoje letilice
„Stravičan prizor mrtvačke ukočenosti“ koji oživi jednom u deset godina skriven je u dubini australijskog kopna
Saznajete nešto o nestvarnim pejzažima pustog stenovitog prostranstva koji svojom impozantnošću privlače milione turista godišnje
Planinski venac koji spaja i razdvaja veliko Iberijsko poluostrvo od odstatka Evrope...
