Koralna ostrva, ukrasi mora
Pretpostavljamo da ste svi čuli za ostrva Bora Bora, Maldivi ili Palau. Ono što je zajedničko ovim rajskim ostrvima jeste da oni spadaju u grupu tzv. koralnih grebena ili atola. Koralni grebeni su ostrva sačinjena od ostataka sitnih morskih organizama. Osnovni deo građe ostrva je krečnjačka stena formirana od spojenih skeleta i školjki životinja koje su nekada naseljavale greben. Na površini se nalazi tanak sloj živih organizama čijim uginućem njihovi delovi postaju deo strukture grebena i na taj način tokom miliona godina se rađa jedno novo ostrvo. Ovakav tip ostrva sreće se u plitkim i toplim morima. Osim koralnih ostrva naučnicima i turistima veoma je zanimljiv fenomen ivičnih grebena. Oni predstavljaju delove obalskih linija duž kopnenih masa u tropskim predelima i odlikuje ih veoma bogat i šarenolik podvodni svet.
Atoli
Ako koralni greben poprimi prstenasti oblik koji okružuje plitku lagunu u sredini onda je to atol. Atoli su najčešće elipsoidnog ili nepravilnog oblika. Osim njihove izuzetne lepote u naučnom svetu su posebno zanimljivi zbog činjenice da je čuveni engleski prirodnjak Čarls Darvin još u prvoj polovini 19. veka objasnio njihovu genezu.
Moderna istraživanja kažu da koralni grebeni pokrivaju više od 600.000 km2 površine svetskog mora. Za građenje ovih morskih struktura potrebna je plitka i bistra voda sa obiljem sunčeve svetlosti i temperaturom iznad 18 OC, stim što temperatura od 25 do 29 najpovoljnije utiče na ovaj proces. Osim toga, salanitet treba da iznosi oko 36 promila a voda mora biti mirna odnosno bez talasa ili mulja. Ovaj spisak uslova ispunjavaju neka tropska mora Tihog, Indijskog i Atlantskog okeana i to pretežno u njihovim zapadnim delovima. Izuzetak su oblasti u blizini ušća velikih reka jer nanos koji one unose u more sprečava razvoj korala.
Zbog svog neobičnog postanka ali prvenstveno izuzetnih prirodnih lepota koje čine bogat podvodni svet i prelepi pejzaži iznad površine vode koralna ostrva su poznata kao neke od najlepših i najcenjenijih turističkih destinacija širom sveta. Među najpoznatijima su sejšelska, maldivska kao i ostrva Bora Bora, Tahiti i druga.
Ono što nikako ne smemo izgubiti iz vida jeste da su korali veoma osetljiva vrsta živih organizama. Za uginuće nekih osetljivijih vrsta dovoljna je promena temperature vode od samo pola stepena. O zagađenju i njegovom nepovoljnom uticaju ne treba ni trošiti reči.
Geografija
Najmanja svetska država opčinjava lepotom svoje arhitekture zasnovanoj na religioznoj istoriji
Sve veća zabrinutost za očuvanje životne sredine bacila je u žižu interesovanja alternativne izvore energije. Zemljina vrela utroba krije neizmerne mogućnosti.
Upoznajte se sa životom i delom jednog od najvećih naučnika sa ovih prostora, čoveka koji je najzaslužniji za razvoj geografije u regionu
U kom delu sveta vlada koja klima i zašto?
Iza debelog zida belih oblaka krije se jedan od najlepših predela crnog kontinenta, snežna kapa ekvatora, planina Ruvenzori
Sa najviše grčke planine titani i bogovi motre na naš svet, uživajući u pogledu, ambroziji i nektaru
Zemljin verni pratilac već milijardama godina nije samo satelit koji kruže oko nje. Mnogi procesi na našoj planeti direktno zavise od sila Meseca...
Jeste li ikada želeli da vidite kako izgleda unutrašnjost glečera!? Ako jeste prizore iz pećine Medenhol prosto morate videti...
U čast australijskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu izgrađen je Veliki okeanski put, jedan od putnih pravaca sa najlepšim vidicima na našoj planeti
Zašto Rusi o Sibiru oduvek govore sa strahopoštovanjem u glasu!? Zato što je za njih sibirska tundra onaj „pravi Sibir“
