Dunav, reka koja spaja civilizacije
Put dug 2.860 km Dunav započinje u Nemačkoj, prvoj od 10 zemalja kroz koje protiče. Do svog ušća u Crno more reka prolazi kroz srce starog kontinenta povezujući narode, tradicije i kulture.
Međunarodni karakter Dunava
Ni jedna druga reka na svetu ne protoče kroz toliko zemalja kao što to čini Dunav. Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina dele jednu od najlepših reka na Zemlji. Osim toga Dunav odvodnjava bar deo teritoroje još 9 evropskih zemalja. Ekonomski, kulturni pa i politički značaj Dunava najbolje možemo uvideti ako se upoznamo sa gradovima izgrađenim na njemu. Počevši od Ulma i Ingolštada u Nemačkoj, preko Linca i Beča u Austriji, slovačke prestonice Bratislave i mađarske Budimpešte, zatim Vukovara u Hrvatskoj, Novog Sada i Beograda u Srbiji sve do Turnu Severina u Rumuniji jasno je da su najlepši i najznačajniji gradovi Centralne Evrope podignuti na obalama ove moćne reke.
Turistički potencijali reke
Osim činjenice da je u najvećem delu svog toka plovna reka za velike brodove što pruža izuzetne potencijale za razvoj nautičkog turizma Dunav ima i mnogo drugih turističkih vrednosti. Već smo pomenuli da su neke od omiljenih turističkih destinacija Evrope nastale na njegovim obalama. Ali osim modernm metropolama Dunav je omogućavao nastanak i razvoj mnogim starim civilizacijama koje danas plene pažnju kako naučnika tako i turista. Može se reći da je dolina Dunava jedna od kolevki evropske civilizacije. Mnogo pre slavne rimske i grčke civilizacije, pre Mesopotamije i Egipta u dolini Dunava postojala je napredna civilizacija sa razvijenom trgovinom, umetnošću, zanatima... Dokazi starih civilizacija pronađeni su nedaleko od Varne i kod Durankulak-a u Bugarskoj, nedaleko od Beograda kod Vinče, kao i u Lepenskom Viru u Srbiji i na mnogim drugim lokalitetima uz obale reke. Neki od pomenutih lokaliteta kriju tragove naseljenosti stare preko 7.000 godina.
Još je više spomenika iz rimskog perioda budući da je Dunav vekovima predstavljao granicu moćnog carstva. Stari gradovi i tvrđve poput Sirmijuma i Viminacijuma (Srbija), Devina u Slovačkoj ili Šarengrada u Hrvatskoj još jedan su dokaz da je Dunav od vajkada bio žila kucavica evropskog kontinenta.
Zaštita i očuvanje Dunava
U modernom društvu sve je teže od zagađenja i uništenja sačuvati važne geografske objekte. Ako je objekat raspoređen kroz više nezavisnih država to predstavlja dodatnu poteškoću. U tom cilju nastala je Međunarodna komisija za zaštitu Dunava koju čini 13 evropskih država a koja radi sa ciljem da se zaštiti i sačuva Dunav i njegova neposredna okolina. U saradnji sa Dunavskom komisijom koje se pretežno bavi problemima plovidbe rekom čini se sve da se korišćenje potencijala Dunava zadrži u granicama koje neće ugroziti egzistenciju same reke i žirelja njenih obala. To je od izuzetnog značaja za celu Evropu jer je Dunav njena prošlost, sadašnjost i budućnost.
Geografija
Pročitajte kako i zašto vulkan postaje gejzir stvarajući pritom neke od najlepših predela koje ste videli.
Najviše plovno jezero naše planete od vajkada je mesto gde su se susretale indijanske legende sa burnom istorijom
Viševekovna burna prošlost Kopaonika i čitavog kraja u blizini planine iznedrili su obimno kulturno-istorijsko nasleđe na ovom području
Čini se da mirnu i zavodljivu dolinu Rajne niko nije opisao bolje od čuvenog pesnika Hajne i njegove pesme „Lorelaj“...
Proces globalizacije učinio je da se osetimo kao da živimo u "globalnom selu" dok nam moderne tehnologije daju osećaj da možemo videti ceo svet kao "na dlanu".
Najstarija monaška republika koja postoji smeštena je na prelepom poluostrvu u savršenom prirodnom okruženju
Prelepe kade i bazeni pamučno bele boje i nesvakidašnjeg izgleda plene svojomlepotomi podsećaju nas šta sve priroda može da kreira…
Poput svetlucavih bisera rasutih po pučini tropskog mora koralna ostrva će vas ostaviti bez daha
Bajkoviti zalasci sunca iznad krošnji baobaba i jedinstveni prirodni ambijent izdvajaju Madagaskar kao jedno od najlepših svetskih ostrva
Sve veća zabrinutost za očuvanje životne sredine bacila je u žižu interesovanja alternativne izvore energije. Zemljina vrela utroba krije neizmerne mogućnosti.
