Beli Pesak, najčistija pustinja
Pri pomenu reči pustinja svima nam prvo pada na pamet velika braonkasta površina Sahare, spržena vrelim tropskim suncem. Samo jedan deo svetskih pustinja odgovara ovom stereotipu. Osim njih postoje još mnogi tipovi; kamenite, sljunkovite, slane, hladne (ledene) pustinje… Zasigurno jedna on najinteresantnijih jeste pustinja Beli Pesak u američkoj saveznoj državi Novi Meksiko. Gotovo nestvarna, čisto bela boja, nastala je od sitno usitnjenog gipsa.
Evolucija bele pustinje
Gips je mineral bele boje. Planine koje okružuju današnju pustinju obiluju ovim materijalom. Erozija koja tretira ove planine već hiljadama godina sprala je ogromne količine gipsa u basen jezera Lusera, najnižeg dela Belog Peska. Sunce i vetar utiču na isparavanje vode posle kojeg ostaje velika površina zemljišta prekrivenog gipsanom korom. Ona kasnije biva usitnjena do najfinijih čestica stvarajući predeo koji neodoljivo podseća na peščane pustinje, izuzimajući boju podloge. Vetar formira dine koje mogu narasti do 30 m u visinu i pomerati se po 5-6 m godišnje. Predeo je pod strogom zaštitom države još od 1.933. godine.
Bleštavu i na oko monotonu površinu pustinje dodatno ukrašavaju životinje poput guštera i pacova torbara čije potpuno belo krzno odbija vrele sunčeve zrake ali i otežava posao sovama i sokolima koji nadleću pustinju u potrazi za plenom. Najlepši ukras pustnje jeste biljka cvetnica pod imenom juka ili “božja sveća” čiji cvetovi oblika zvončića ujedno predstavljaju simbol Novog Meskika. Osim njih tek po koje stablo topole prkosno odoleva surovim uslovima, neretko završavajuću okovano gipsanim oklopom.
Burna istorija Belog Peska
Još od davnina Maskalero Apači su posećivali ove ravnice ne bi li sa njih pokupili dragocenu so neophodnu za ostanak. Tragovi njihovih logorskih vatri i dan danas su ostali kao trag i dokaz nekih drugačijih vremena. Čuveni odmetnik Bili Kid rodio se u ovim krajevima, tačnije u Silver Sitiju 1.859. godine. Ostao je poznat po svom bekstvu iz zatvora tokom kog je ubio šerifa. Tokom Drugog svetskog rata ovo područje je (nažalost) poslužilo kao poligon za testiranje naoružanja. Prva nuklearna bomba je bačena u blizini Alamogorda 16. jula 1.945. godine.
Danas, ovaj predeo živi znatno mirnijim tempom. Najviše “uznemiravanja” trpi od strane radoznalih turista. Većina njih pustinju posmatra iz bezbednih vozila specijalno izgrađenim putnim pravcem dok se najhrabriji odlučuju na pešačke ture. Posle njih tvrde da je sva muka probijanja kroz meko gipsano tle i pustinjski vetar koji kovitla kristale gipsa unaokolo vredna obzirom na prirodne lepote koje su imali prilike da vide iz prve ruke…
Geografija
Morska doba (plima i oseka) i talasi svojom snagom formiraju, menjaju i uništavaju obale i plaže širom priobalne zone
Bezbroj plaža postoji na našoj planeti. I nemoguće je objektivno odabrati najlepšu. Možda je ipak najobjektivniji izbor onaj koji su sastavili svetski turisti.
Najviše plovno jezero naše planete od vajkada je mesto gde su se susretale indijanske legende sa burnom istorijom
Zeleni svet na vrhu ogromnog kamena koji pluta na oblacima iznad Venecuele krase jedinstveni pejzaži, biljke i životinje. Jedno od najlepših mesta naše planete.
Poput svetlucavih bisera rasutih po pučini tropskog mora koralna ostrva će vas ostaviti bez daha
Ogromna delta Ganga i Bramaputre obrasla gustom šumom mangrova vrvi od bogatog životinjskog sveta. Primat drži kraljevski bengalski tigar...
Zamislite pesak na plaži u vašoj omiljenoj boji. Nikakav problem, priroda se već pobrinula i stvorila to za vas...
Skoro sva slatka voda sveta i mnoge tajne njegove istorije zarobljene su na najjužnijem, najokrutnijem i najmanje ispitanom kontinentu
Najlepši, najstariji, najviši, majduži, najmanji, najraskošniji... most sveta na jednom mestu
Živopisna ostrvska državica u Sredozemnom moru već vekovima spaja Afriku i Evropu. A kao posledica tog položaja proisteklo je bogato kulturni-ustorijsko nasleđe
