Ajsrizenvelt, svetlucava zemlja čuda
Svet ledenih divova, ime pećine prevedeno na naš jezik, najbolje oslikava šta nas unutra očekuje. Ova alpska lepotica važi za najveću evropsku ledenu pećinu. Ona zadire 40-ak km u unutrašnjost masiva Tenen, nedaleko od Salcburga u Austriji.
Ledena igra prirode
Nedaleko od prostranog ulaza počinje ledena magija Ajsrizenvelta; ledeni zid visine 30 m sa tek malim prolazima na njegovom vrhu. Žućkasta svetla reflektora jedva da otkrivaju uzane prolaze u moćnom ledenom zidu. Ledeni stubovi dele pregrade koje raspiruju maštu posmatrača pa su neke od njih ponele živopisne nadimke poput „ledenih orgulja“, „kapelica“ ili „ledenih vrata“. Ovi ledeni divivi, kako ih lokalno stanovništvo naziva, nastali su prodiranjem vode kroz porozne krečnjačke stene u kojima je oblikovana pećina pre više od 2 miliona godina. Zbog izuzetno niskih temperatura voda koji tokom zimskih meseci klizi niz pećinu zamrzava se momentalno ne dajući dovoljno vremena za formiranje uobičajenog paćinskog nakita, stalagtita i stalagmita. Pojedine ledene skulpture izgledaju neverovatno, poput najpreciznijih dela čuvenih vajara. Ledeni vazduh koji huče kroz zamrznute hodnike pećine pojačava osećaj i doprinosi celokupnom ambijentu zaleđenog podzemnog krajevstva.
Večiti dom velikog naučnika
Iako je izučavanje pećine započelo krajem 19-og veka tek 1912-13. čuveni speleolog Aleksandar fon Merk zalazi dublje u unutrašnjost ledene pećine. Posle mukotrpnog početka tokom koga su morali da sami uklešu stepenice u visoki ledeni zid pred istraživačima se otvorio zanosni svet ledenih dvorana, vodopada, skulptura... Nažalost Prvi svetski rat je zaustavio istraživanja, odneo mnoge živote među kojima i fon Merkov ali posle rata pećina je detaljno proučena. Najveća njena dvorana ponela je ime čuvenog istraživača a urna sa njegovim pepelom čuva se unutar pećine. Vremenom ona je postala popularna destinacija ljubiteljima prirode i dopuna inače prebogatoj turustičkoj ponudi austrijskih Alpa. Zaštićena je zbog svoje izuizetne prirodne lepote.
Geografija
Obodom jedne od najvećih pustoši naše planete obavljala se najznačajnija trgovina starog sveta, sve od Kine do Sredozemnog mora
Težiti, tražiti, pronaći i ne predati se“. Ove reči uklesane su na spomeniku u podnožju Erebusa, na mestu odakle je krenula trka za osvajanje Južnog pola 1912.
Grandiozni vrtlozi, ogromni plimski talasi, kitovi, foke, ajkule i prelepi pejzaži na obali od crvenog peščara. Sve ovo i još mnogo toga lepog nudu Zaliv Fandi
Planinski venac koji spaja i razdvaja veliko Iberijsko poluostrvo od odstatka Evrope...
Zamislite pogled na mlečno bele dine iza kojih zalazi sunce dok vi gazite po savršeno čistom pesku bele boje. Postoji mesto gde Vam se to može ostvariti…
Zanosna planinska jezera, lednički jezici i visoki vrhovi prekriveni snegom uz bogatu alpsku floru i faunu razlog su zašto je Džasper omiljeni Park u Kanadi
Stara ribarska sela na vulanskim ostrvima usred Atlantika postala su pravi turistički raj
Druga reka po dužini i prva po značaju u Evropi, Dunav je centar evropskih civilizacija od antičkih dana do današnjice...
Različiti oblaci donose različito vreme. Neki donose oluje, grad i tmurno vreme a drugi ulepšavaju nebo svojim oblicima i prelamnjem svetlosti…
Kombinacija kineske i britanske tradicije sa najmodernijim tehnološkim trendovima stvorile su Hong Kong, jedan od najfascinantnijih gradova sveta
