Ostrvo Herd i Mekdonaldova ostrva
U današnje vreme se „na prste“ mogu prebrojati mesta na našoj planeti koja čovek nije osvojio i svojim aktivnostima manje ili više izmenio i odvojio od izvornog prirodnog stanja u kojem bi ih pronašao. Jedna od malobrojnih lokacija naše planete koja je ostala gotovo netaknuta od strane čoveke jeste arhipelag pod nazivom Herdovo ostrvo i Mekdonaldova ostrva (Heard Island and McDonald Islands). Arhipelag je smešten u južnom delu Indijkog okeana, pripada Australiji kao njena spoljašna teritorija iako je od samog kopna Australije odvojen 4000 km u pravcu jugo-zapada. Geografski ostrva pripadaju Antarktiku od kog su udaljena “samo” oko 1600 km.
O ostrvima…
Za arhipelag se može reći da predstavlja spoj leda i vatre. Naime, ostrva su vulkanskog porekla, rezultat taloženja vulkanskog materijala, a danas se više od 80% arhipelaga nalazi prekriveno ledenim pokrivačem.
Ukupna površina arhipelaga je 370 km2, najveće je ostrvo Herd, grupu Mekdonaldovih ostrva čine Mekdonald, Flet i Mejer Rok dok arhipelagu pripada i ostvo Šeg. Centralni i najveći deo ostrva Herd zauzima vulkan Moson prekriven ledom. Godine 2000-e zabeležena je erupcija ovog vulkana koja je ostala upamćena po reci lave dugačkoj preko 2 km. Klima arhipelaga je antarktička sa odlikama okeanske, temperature se kreću od 0,8 do 5 oC, količina padavina je oko 1500 mm godišnje a snažni vetrovi čija brzina prelazi 150 km/h gotovi neprestano duvaju.
Živi svet ostrva
Brojne vrste mahovina i lišajeva vode neprestanu bitku sa hladnom antarktičkom klimom a u periodima kratkog leta (koje traje tek nekoliko nedelja) čini se da tu bitku i dobijaju. U pomoć im tada pristižu i cvetnice koje unose malo šarenila u bezbojnu prirodu okovanu ledom...
Negostoljubivi uslovi na samim ostrvima, kao i činjnica da je vodena površina oko njih plovna tek oko 2 nedelje godišnje učinili su da ostrva budu nenaseljiva za ljude ali ne i za brojne životinje koje uživaju u hladnim antarktičkim uslovima. Upravo značaj ovih malih ostrva za životinje koje ga naseljavaju i posećuju učinila ih je planetarno poznatim uprkos tome što su „mala i zabačena na kraju sveta“. Pingvini, foke i mnoge vrste morskih ptica uživaju u ovom parčetu planete Zemlje koje im čovek još uvek nije ukrao. Neka tako i ostane!
Galerije
Vulkani svojom aktivnošću već milionima godina utiči na izgled naše planete. Izlivanje magme u dubinama Zemljine kore najintenzivnija je vulkanska aktivnost
U želji da se potpuno osame i povežu sa Bogom pravoslavni monasi su uticali na nastanak jednih od najlepših i najneobičnijih svetskih manastira
Prelepo tropsko ostrvo za koje se sa pravom vezuju epiteti poput; ostrvo iz snova, biser Tihog okeana, najlepše ostrvo sveta...
Jedna od vodećih svetskih luka i trgovinskih centara sveta Singapur je postao simbol modernog urbanog načina života
Regija oko Ženevskog jezera oduvek predstavlja jednu od najpoželjnijih i najprestižnijih destinacija Evrope. Pogledajte i zašto…
Prelepe bele litice Normandije postale su simbol ovog dela Francuske i jedan od omiljenih motiva nekima od najvećih umetnika
Na stotine kilometara prolaza, tunela, velikiih dvorana, stalagtita i stalagmita, jezera i duboke tame čini najveći podzemni sistem naše planete
„Stravičan prizor mrtvačke ukočenosti“ koji oživi jednom u deset godina skriven je u dubini australijskog kopna
Ako vam je već dosadilo da odsedate u klasičnim hotelima i želite da probate nešto skroz novo i neobično evo još naših predloga. Koji biste vi izabrali?
U slikovitom planinskom okruženju Like 16 stepeničasto raspoređenih jezera pleni svojom lepotom i očuvanom prirodom
