Oni hrabro odolevaju surovoj hladnoći, flora i fauna Antarktika

Ledeni Antarktik je suv i skoro beživotan  ali okružen je ogromnim morskim prostranstvom u kome se razvio jedan od najbogatijih ekoloških sistema na svetu. Mora vrve divovskim jatima krila i drugih malenih rakova. A to je temelj prehrambenog lanca za mnoge životinje: ribe, kitove, perajare i brojne vrste morskih ptica...

Retke biljke Antarktika

Zbog velikog ledenog pokrivača, na Antarktiku se javlja primitivna samonikla vegetacija i mali broj biljnihh vrsta. Na ostrvima i u pojedinim jezerima javljaju se jastučaste biljke: Azorella iz porodice štitarki i Acaena iz porodice ruža. Na Grahamovoj zemlji i Južnim Šetlandkim ostrvima pronađene su samo dve cvetonoše, čija visina dostiže 2 - 3 cm: Dechampsia Antarctica i Kolobantus Krassifolius. One rastu zajedno sa lišajevima i mahovinama. Takođe, na Antarktiku raste trava Aira Antarctica. Ostalu floru čine mahovine i lišajevi koje nastanjiju oaze (Bangerovo pobrđe), korita reka koje teku po nezaleđenom tlu, priobalni pojas i pojedine stenovite vrhove. Do 2008. godine biolozi su otkrili u Antarktičkom regionu oko 60 vrsta mahovina. Za razliku od kopna, okolna mora su bogatija biljnim i životinjskim svetom. Biljni svet okolnih mora čine jednoćelijske biljke, a najbrojnije su alge dijatomeje, koje su hrana rakovima Euphosia Superba...

Neočekivano bogat životinjski svet

Životinjski svet je bogatiji od biljnog, ali je isključivo vezan za more i priobalje. Životinje koje ovde žive potomci su onih koje su tu živele krajem mezozoika, kada je Antarktik bio spojen sa Južnom Amerikom, Australijom i Novim Zelandom.

Ispod ledenog pokrivača veći deo godine vlada mrak i hladnoća, a ipak ima života. Ispod leda živi kril, malo stvorenje nalik škampima, koje se zimi hrani algama. Fizički se smanjuju kako bi očuvali energiju. U proleće, kada se temperature vazduha podignu i led polako počne topiti, zarobljeni mehurići vazduha se oslobađaju. Oko tih mehurića rastu alge kojima se kril hrani. Dok sunčevi zraci postaju sve jači i prodiru dublje u vodu, alge počinju da cvetaju i kril napušta led koji se lomi, kako bi se okupio u jata, koja će obaviti novu žetvu algi.

Krupne životinje prelaze hiljade kilometara leti od tropskih mora gde su se parile do mirnih voda Antarktika kako bi se prehranile, samo zbog krila koji predstavlja uporište antarktičkog lanca ishrane. Krilova ima na milijarde po jatu, a jata mogu da se prostiru kilometrima. Na Antarktiku živi i oko 20 vrsta ptica. Za vreme leta, doleću i ptice sa severa. Od ptica, koje žive u priobalnom pojasu najvažniji su pingvini. Oni nemaju prava krila, jer su im ona preobraćena u peraja pokrivena perjem. Na kopnu su uspravni, a po snegu se brzo kreću u ležećem položaju, pri čemu se pomažu perajima.

Carski pingvin, Antarktik #odmor #destinacije #putovanja #antarctica #penguin

A photo posted by ZanimljivaGeografija.org (@zanimljivageografija) on Aug 20, 2016 at 4:45am PDT

Pingvini spadaju među najotpornija bića na Zemlji, jer lako podnose najniže temperature vazduha i vetrove. Sve vrste pingvina žive u kolonijama sa 500.000 – 750.000 jedinki. Od 17 vrsta pingvina, najbrojnije su dve: bradati i carski. Carski ili kraljevski pingvini su dvostruko veći od bradatih i teški su 50 – 80 kg. Oni žive u velikim kolonijama, mahom u vreme parenja. Kraljevski pingvini podnose ekstremne klimatske uslove. Oni se zbiju jedni uz druge i tako podnose zimu. Stalo menjaju položaj u gomili, kako bi na smene izdržali udare hladnog vetra. Za razliku od arktičkih životinja, njima ne preti opasnost od medveda. Leti, mladunci dobijaju perje i spremni su za plivanje. Već u jesen nastaje novi led i pingvini se spremaju za zimu.

Gigantski sisari Antarktika

Od sisara u vodama Antarktika značajni su kitovi i foke. Postoji više vrsta foka; morski lav, morski slon (sreće u vodama Južne Džordžije), foka krabojed, morski leopard i dr. Izdvaja se Vedelova foka koja zimu provodi u moru. Pod vodom je zaštićena od oluja, ali pošto mora da diše uvek ima pristup vazduhu. Ona zubima neprekidno proširuje rupu u ledu koja joj služi za disanje. Leopard foke su na Antarktiku ono što su polarni medvedi na Arktiku. Ove vrhunske grabljivice najuspešnije love u vodi, tako da je njihov plen sigurniji na ledu. Povremeno izlaze na led i pokušavaju da ulove ponekog pingvina, ali njihova najbolja strategija jeste da se prikriju i čekaju. Kada čuje buku pingvina, foke napadaju kroz masu mehurića i love ih. Foka krabojeda ima oko 30 miliona. Uprkos nazivu hrane se planktonom (oko 20 kg planktona dnevno). Procenjeno je , da samo kitovi Južnog mora pojedu oko 55 miloina tona glavonožaca što otprilike odgovara količini od ¾ ukupnog ulova riba svih ribarskih flota na svetu.

Početkom septembra, dok je Antarktik okružen zaleđenim morem, susedna ostrva pristupačna su za naseljavanje morskih slonova, na kojima podižu svoje mladunce. Odrasli mužjak morskog slona težak je 3 -5 tona. Više od 50 % populacije morskih slonova u svetu nastanjuje vode oko Južne Džordžije.

Najveći sisari antarktičkih voda su kitovi. Za lov su najvažnije dve vrste kitova: plavi i finval. Plavi kit je najkrupnija životinja na planeti, duga do 33 m i teška 120 – 150 tona. Mladunče popije svakog dana 200 – 300 l mleka (7 – 8 meseci). Pri tome dnevno dobije na težini 60 – 100 kg. Kitovo mleko je masno i sadrži 40 – 45 % masnoće. Kitovi se rađaju u toplijim vodama, a kasnije roditelji i mladunčad odlaze u hladnija i hranom bogatija mora.

Pored plavog kita i finvala, u antarktičkim vodama živi još šest vrsta kitova. Najopasniji od njih je kašalot, a najbrojniji su minki. Grbavi kitovi takođe dolaze u antarktičke vode u toku leta. Nakon parenja u tropskim morima, spremni su da plivaju do 2.000 km u potrazi za hranom. Za samo četiri meseca oni nagomilavaju dovoljno sala, koje će im obezbediti energiju za preostali deo godine. Grbavi kit može da pojede dve tone krila dnevno.