Mrtvo more, slano jezero u dubini kopna koje nestaje
Položaj i geografske karakteristike
Mrtvo more je zapravo jezero! Smešteno je na bliskom istoku severno od Crvenog mora, sa zapadne strane se graniči sa Izrealom, a sa istočne sa Jordanom. Na svom severnom i južnom delu basen je oivčen slojevima magmatskih intruzija.
Mrtvo more leži u spuštenom delu kontinentalne kore koji odvaja dve tektonske ploče, Sinajsku subploču i Arabijsku ploču. Kao posledica toga jezero se nalazi u velikoj depresiji i sa nadmorskom visinom od – 422 metra (površina vode je na 422 m ispod nivoa svetskog mora) rekorder je u celom svetu kao jezero koje se nalazi na najnižoj nadmorsoj visini. Jezero neprestano gubi vodu zbog velikog isparavanja i kao posledica toga ovaj broj će se još povećavati. Mrtvo more ima samo jednu pritoku, reku Jordan i nema otoka! Zbog njegovog značaja za lokalne narode oduvek se naziva morem.
Zašto naziv Mrtvo more?
Mrtvo more je jedno od najslanijih jezera sveta, sa prosečnim salinitetom od oko 32 procenta. Kao posledica velike koncentracije soli u vodi u jezeru nema živog sveta, izuzev veoma retkih mikroorganizama, koji su priviknuti na život u ovakvim uslovima. Veruje se da svoj sablasni naziv jezero duguje ovom podatku.
Mrtvo more izumire…
Svoju maksimalnu veličinu Mrtvo more je dostiglo pre oko 10.000 godina i od tada se postepeno skuplja. Ono je sada dugo oko 80 km i do 18 km široko. Priliv vode iz reke Jordan i povremeni pljuskovi bili su dovoljni da bi se postigla ravnoteža sa visokim stepenom isparavanja. Odnedavno, površina jezera se brže smanjuje zbog smanjenog protoka reke Jordan. Tokom poslednjeg kvartala 20. veka, površina jezera je smanjena za 20 procenata, a njegov nivo trenutno opada brzinom od oko 1 m godišnje. Poluostrvo Lizan, koje je nekada razdvajalo jezero na severni i južni deo sada je sastavni deo južne obale.
Oblast koja je nekada predstavljala južnu polovinu jezera, sada se sastoji jedino od korita u kojima se procesom isparavanja proizvode so i drugi minerali. Blede naslage sedimenata, koje se vide na ogoljenoj obali mrtvog mora, ukazuju na to da je nivo vode nekada bio mnogo viši.
Specifična priroda Mrtvog mora
U najdubljem delu jezera , na mestu gde su vode na jezerskom dnu najgušće i najslanije, nema mnogo vertikalnog mešanja. Voda u najdubljim delovima Mrtvog mora je mnogo hiljada godina starija od površinskih voda. Posle isparavanja vode iz mora ostaje čudan reljef, prekriven izbočinama od kristala soli i jezercima ispunjenim veoma slanom vodom. Ovi prizori mame turiste da posete obale Mrtvog mora.
Zbog saliniteta gustina vode u jezeru je toliko velika da je nemoguće potonuti u njemu. U vodu se maksimalno može ući do dubine grudi a ako pokušate dublje ona vas izbacuje i plutate na površini. Zbog ovog osećaja i lekovitih dejstava slane vode i mulja, pre svega na kožu, kupači nisu retkost.
Galerije
„Stravičan prizor mrtvačke ukočenosti“ koji oživi jednom u deset godina skriven je u dubini australijskog kopna
Drevna i mistična crvena stena koja predstavlja simbol aboridžinskog stanovništva dominira pustinjskim predelom koji je okružuje
Prelepi lednički krajolik visoko u švajcarskim Alpima nas podseća na surove uslove koji su dugo vladali evropskim kontinentom tokom ledenog doba
Najveće područje netaknute prirode u čitavoj Evropi krasi sever Skandinavije. Prelep predeo koji zalazi u polarni krug poznat je kao stanište irvasa...
Nesvakidašnji i prelepi gejziri, vreli izvori, jezera i reke u Jeloustonu izgledaju kao da nisu sa planete Zemlje...
Raj za fotografe i sve one koji uživaju u umetničkom stvaralaštvu prirode krije se duboku u zaštićenom rezervatu Navaho Indijanaca
U zaleđenom carstvu zimskog karnevala osetićete svu toplinu koju Kvebek krije u sebi
Daleko na zapadu Južne Amerkike, uz obalu Tihog okeana, krije se Atakama, jedinstveni predeo u kome nije bilo kiše decenijama
Najveća prirodna celina na svetu, najviše jedinki i vrsta koje je nastanjaju, potpuno jedinstven ekosistem...Veliki koralni greben apsolutno opravdava svoje ime
Najviša krečnjačka planina Evrope, nepregledni duboki kanjoni i poslednji primerci prelepog pirinejskog kozoroga čine ambijent na granici Španije i Francuske