Frejzer, najveće peskovito ostrvo sveta

Ostrvo Frejzer najveće je peščano ostrvo na svetu, a ujedno i  jedino mesto gde raste suptropska prašuma na neplodnom pesku, koja je ujedno stanište za 600 biljnih vrsta. Naprosto – dar prirode.

Magična priroda ostrva

Više od 700.000 godina kiše su spirale pesak i odnosile ga u okean, a snažne struje ga taložile na severu na litici koja je nazvana Indijan Hed, sa koje se pogled pruža na prelepe bele plaže, peščana brda, na zelenu vegetaciju koja fascinira svojom istrajnošću i lepotom.

Bozanstven zalazak sunca na ostrvu Frejzer, Australija #odmor #destinacija #putovanja #australia #islands #sunset #ocean

A photo posted by ZanimljivaGeografija.org (@zanimljivageografija) on

Pesak duž obale ostrva presijava se u 72 nijanse. Najlepši spoj boja vidi se na delu plaže dugom 35 km severno od doline Hepi. Dalje ka severu, posle olupine putničkog parobroda, nalaze se prelepe stenovite formacije zvane Katedral. U gustom bujnom zelenilu prašume cakli se 200 kristalnih, azurno plavih jezera i bara koji vas mame da se u njima okupate. Zbog čistoće i bistrine u njima opstaje mali broj organizama usled nedostatka hranljivih materija. Međutim, u 40 jezera voda je sasvim drugačija. U proteklih 300.000 godina lišće i uginule biljke se talože na jezerskom dnu u tolikoj količini da obrazuju nepropustan sloj. Na čitavoj planeti postoji mali broj takvih jezera, a više od polovine se nalazi na Frejzeru. Druga bistra jezera se snabdevaju vodom od kiša ili od ogromnih rezervoara slatke vode ispod ostrva, iz tih jezera teku potoci bistre vode od kojih je najpoznatiji  Vangulba Krik, omiljen turistima. U predelima gde su dine previsoke za prašume, rastu bujne šume eukaliptusa .Okamenjene peščane formacije kao i bujne paprati u prašumama spadaju u najveće znamenitosti ostrva.

Šume i obala pružaju sklonište za više od 230 vrsta ptica. Frejzer se može pohvaliti jednom od najvećih populacija ptica u čitavoj Australiji. Posle seče šuma koja je zaustavljena 1991. godine, i po prestanku eksploatacije peska koji sadrži dragocene minerale, severni deo ostrva je proglašen za nacionalni park, a čitavo ostrvo je uvršteno u Uneskovu listu svetske baštine.

Od aboridžinskog utočišta do turističke destinacije iz snova

Aboridžini Frejzer od pamtiveka  zovu Kgan, što znači „raj“. Mnogobrojne hrpe ljuštura školjki, zamke za ribu, logori i izbrazdana stabla drveća od čije su se kore pravili kanui podsećaju nas na to da ostrvo već 5.000 godina naseljava narod Bučula. Tek 1802.godine na ostrvo je kročio evropski itraživač  Metju Flinders, koji je četri godine pre toga prošao pored ostrva  ne obrativši pažnju na njega.

Danas je ostrvo Frejzer destinacija iz snova za ljubitelje prirode. Dugačko je oko 130 km, tako da ima prostora za svakoga, pa čak i za one koji vole da uživaju u samoći. Bitan preduslov je da imate džip, zato što na ostrvu ne postoje putevi, već se prolazi kroz šumske staze. Čuvena Plaža od 75 milja - jedini je „autoput“ duž plaže koji vodi do severnog kraja ostrva.

Do ostrva možete stići trajektom i putničkim brodom. Na Frejzeru možete odsesti u hotelima, bungalovima i letnjikovcima svih kategorija ili u kampovima različitih standarda. Od zabavnih sadržaja možete pešačiti šumskim stazama, posetiti centralnu stanicu kod Vangulba Krika, pokretnu dinu Stountud… Bitno je da se čuvate dingova, ne kupajte se u moru jer postoji opasnost od ajkula, a u kišnoj sezoni i od veoma otrovnih meduza. Sve u svemu, Australija u malom; neobična, zavodljiva ali veoma opasna…

Galerije

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.