Apalačka staza, najduža šetnja na svetu
Svakog proleća oko 2000 hrabrih zaljubljenika u prirodu krene na najdužu i najzahtevniju pešačku turu na svetu. Izazov koji pokušavaju da savladaju poznat je pod imenom Apalačka staza (originalni naziv Appalachian trail ili samo A.T.). Dužina staze je oko 3500 km i kao što joj samo ime govori vodi kroz lanac Apalačkih Planina počevši od Prolećnih Planina u Džordžiji pa sve do planine Katahdin na krajnjem severo-istoku Sjedinjenih država. Koliko je teško kompletirati ovaj poduhvat govori nam podatak da od 2000 “šetača” koji u proleće krenu ovim putem tek njih oko 40 u jesen stigne do svog cilja.
Apalačke planine
Inače, Apalačke planine su planinski venac koji se na dužini od preko 2000 km pružaju istočnim delom SAD-a i Kanade, od Alabame sve do Njufaundlenda. Visoke su do 2000 m.n.v. (najviši vrh sa 2037 m je Maunt Mičel). Sa starošću od preko 400 miliona godina jedan su od najstarijih planinskih sistema na svetu. Ime su dobile po nazivu autohtonog indijanskog plemena a danas predstavljaju centar formiranja regije koju naučnici zovu Apalačija.
Apalačka staza
Ideja o Apalačkoj stazi je potkla od lokalnog šumara Bentona Mekkeja početkom 20-ih godina prošlog veka. Zvanično trasa Apalačke staze je kompletirana 1931. posle više od jedne decenije neprekidnog rada ali se ona i dan danas neprestano radi i dorađuje. Trasa je tako osmišljena da najveći njen deo prolazi kroz šumu i divljinu. Uz to na putu trase se povremeno nalaze manji planinski gradovi (poznati kao Trail towns) koji služe kao kontrolne tačke u kojima se šetači okrepljuju i dopunjuju zalihe, poneka farma i ukrštanje sa trasama nekih važnijih puteva.
Tokom ove “šetnje” pruža se prilika da se upoznate sa hiljadama životinjskih i biljnih vrsta od kojih oko 2000 spada u retke, ugrožene ili osetljive vrste od kojih su neke pred istrebljenjem. Najveća I najpopularnija životinja koja se vezuje za ove predele jeste Veliki mrki medved i postoji realna šansa za direktan susret. Losovi, jeleni i mnoge vrste šumskih zmija žive u šumskim staništima Apalačkih planina. Zbog velikih visinskih razlika videćete gotovo sve vrste drveća, a dominantna vrsta je hrast.
Evo kako može izgledati poduhvat savladavanja Apalačke staze:
Nastavak puta?!
Teško je poverovati da neko želi da produži pešačku turu dugu preko 3000 km. Ipak, za najupornije i najizdržljivije Apalačka Staza se nastavlja dalje na sever, prelazeći u “Međunarodnu apalačku stazu” (International Appalachian Trail). Nastavljajući prema severu staza prelazi granicu sa Kanadom, potom preko Kvebeka i Nove Škotske dolazi sve do obala Njufaundlenda. Pešačke sekcije se dalje nastavljaju preko Grendlanda i Evrope sve do Maroka. Postoji nastavak staze i na jug gde se ona produžava čak do južnih obala Floride!
Dodatni izazov!
Pravi zaljubljenici u Apalačku Stazu za “prave planinare” priznaju samo one koji su kompletirali stazu u jednoj sezoni. Za one kojima takmičarski duh ne da mira ili im nije dovoljan izazov savladavanje ove duge i zahtevne distance mogu pokušati da se takmiče sa vremenom. Svetski rekord u savladavanju Apalačke staze trenutno je u vlasništvu Skota Jureka koji je 2015-e originalnu trasu prešao za samo 46 dana 8 sati i 7 minuta.
Ali možda i nije tako važno završiti ovu šetnju što pre. Možda je zapravo bolje iskoristiti vreme i uživati u pogledu na prekrasne planinske predele sa bezbrojnh uređenih vidikovaca ili uzeti slobodno popodne i istražiti okolinu planinskog doma u kome se pravi predah od napornog puta. Jer lepota putovanja i nije u krajnjoj destinaciji već u samom putovanju!
Apalačka staza je inspirisala holivudske umetnike da naprave film o njoj nazvan “Šetnja po šumi”. U ovom ostvarenju između ostalih glume velike zvezde poput Roberta Redforda, Nika Noltija i Eme Tompson.
Galerije
One su preslatke, ugrožene, simpatične i svi ih vole.... One su pande! A na ovom mestu im se posvećuje posebna pažnja i sve je podređeno njima...
Jedna od poslednjih neokrnjenih oaza prirode u Evropi jeste kršoviti Durmitor. Pogled na kanjone, lednička jezera, floru i faunu ostavlja bez daha
Nacionalni Parkovi Fjordlend i Kukova planina deo su nestvarno lepe i očuvane prirode novozelandskog Južnog Ostrva...
Prebogata i veoma raznovrsna vegetacija iz koje se izdvajaju lokalne vrste kedrovih stabala koja mogu dostići starost od preko 7.000 godina...
Ako vam je već dosadilo da odsedate u klasičnim hotelima i želite da probate nešto skroz novo i neobično evo još naših predloga. Koji biste vi izabrali?
Na dalekom jugu Južne Amerike, na mestu gde Andi konačno zaranjaju u okean, krije se neverovatan i drugačiji svet
Sve veća zabrinutost za očuvanje životne sredine bacila je u žižu interesovanja alternativne izvore energije. Zemljina vrela utroba krije neizmerne mogućnosti.
Najveći kompleks carskih palata iz kojih su carevi vekovima vladali jednom od najmoćnijih država u istoriji čovečanstva...
Najviša krečnjačka planina Evrope, nepregledni duboki kanjoni i poslednji primerci prelepog pirinejskog kozoroga čine ambijent na granici Španije i Francuske
Moderan evropski grad u kome se na svakom koraku oseća duh prošlih vremena i nostalgija za njima....