Samosir - Ostrvo Mrtvih u prelepoj prirodi Sumatre

Na sredini živopisnog jezera Toba nalazi se ostrvo Samosir. Naizgled, obično indonežansko ostrvo prema kome je priroda bila veoma darežljiva. Ali ovo ostrvo je sve samo ne „obično“. Stanovnici ostrva, pripadnici plemena Bataka, danas žive mirnim životom u svom polu-civilizovanom svetu, prihodujući od turista koji dolaze da se dive njihovim tradicionalnim drvenim kućama ali i da posete drevne grobnice i slušaju priče o surovoj istoriji njihovih predaka...

Jezero Toba, Sumatra, Indonezija #odmor #destinacija #putovanja #indonesia #sumatra #lake

A photo posted by ZanimljivaGeografija.org (@zanimljivageografija) on Oct 18, 2016 at 6:34am PDT

Ostrvo mrtvih

Za ostrvo se pročulo dvadesetih godina prošlog veka kada su otkriveni čuveni sarkofazi Toba Bataka. Ove kamene grobnice, ili „kuće običajnog prava“ kako ih ovde nazivaju, pronađene su u skoro 30 sela u ovim krajevima. Najpoznatiji je sarkofag kralja iz klana Sidabutar star 200 godina u Tomoku, ujedno jedna od najposećenijih lokacija na ostrvu. U ovim sarkofazima se najčešće čuvaju lobanje a neretko i celi kosturi članova porodice ili klana i mogu biti postavljeni na ulasku u samu kući. Od ostataka kostiju neretko su se pravili i ukrasi koji su stajali na ulazima u kuće. Otuda ostrvo i nosi naziv “ogromna suva zemlja mrtvih“. Strah u kosti posebno uteruje istraživanje međusobnih odnosa članova plemena. Veruje se da su imali veoma oštar sistem kaznenih mera za neposlušne članove zajednice a neke od njih su podrzumevale kanibalizam. Ostaje nejasno gde se završava legenda i gde počinje stvarno interpretiranje istorije naroda Bataka...

Kako danas izgleda „zemlja mrtvih“?

Izgledom se sela zavučena duboku u ostrvo nisu vremenom skoro uopšte izmenila. Tradicionalne lokalne kuće sačijene od drveta i ukrašene simbolima klanova i divnim primercima lokalnih rukotvorina oduzimaju dah. U nekoliko sela možete čak kupiti neko od pomenitih proizvoda kao i lokalne muzičke instrumente unikatne izrade. Posebno su turistima zanimljive lutke i predmeti koji se koriste u ceremonijama i plesovima.

Iako nam ostaje nepoznanica da li su Bataci zaista bili surovi ljudožderi raduje nas podatak da takav slučaj nije zabeležen, kako kažu lokalni vodiči „već decenijama“. Shodno tome ostaje vam , da bez straha da ćete se naći na nečijem meniju, uživate u gotovo nestrvarno lepoj prirodi. Veruje se da je jezero Toba najveće i najdublje na svetu smešteno u vulkanskoj kalderi. Nastalo je završetkom vulkanskih aktivnosti pre 74.000 godina. Strma istočna obala naglo se izdiže iz vode a tlo se postepeno spušta ka južnoj i zapadnoj obali. Krajolik kojim dominiraju stene sa pokojom razbacanom šumicom i močvarnim predelima dosta je dobro sačuvan od zagađenja i postaje pravi turistički centar. Pravo mesto za jedno nesvakidašnje i krajnje zanimljivo putovanje na kome ćete imati priliku da se upoznate sa nekim drugačijim i za nas potpuno stranim kulturima ali i odmorite od svakodnevice u grotlu moderne civilizacije.