Pustinja Atakama – jedno od najsurovijih staništa naše planete

Atakama je južno-američka pustinja smeštena između Tihog okeana na zapadu i planinskog sistema Anda na istoku na teritoriji Čilea. Pruža se paralelno sa obalom Tihog okeana oko 1000 km u dužinu sa širinom do 160 km što joj daje površinu jednaku površini Velike Britanije.

Surova priroda Atakame

Mnogo je mesta na našoj planeti koja svojim surovim prirodnim uslovima ne omogućavaju razvoj živog sveta. U tako oštroj konkurenciji teško je odabrati najsurovije mesto na planeti Zemlji. Ali, ako bi se takav izbor ikada pravio pustinja Atakama bi bila u krugu najvećih favorita. Koliko je gostoprimiva Atakama najbolje pokazuju istraživanja iz 2003. godine tokom kojih na velikoj teritoriji površine pustinje tim naučnika nije uspeo da pronađe tragove postojanja živog sveta, čak ni mikroba.

Geografski podaci o pustinji

Pustinja je stara oko 15 miliona godina i predstavlja suvi plato sastavljen od slanog zemljišta, peska i okamenjene lave. Istraživanja pokazuju da je uz suve doline antarktika ovo najsuvlje mesto na svetu!!! U pojedinim delovima pustinje kiša nije pala i preko 40 godina a prosečna količina padavina izmerena u regiji Antafagosta je tek nešto oko 3 mm padavina godišnje. Razlozi ovakvih ekstremnih suša leže u činjenici da je pustinja oivičena planinama Anda sa istoka koje sprečavaju dolazak vlažnih vazdušnih masa, dok sa zapada Priobalne planine čine to isto što je uz nepovoljne morske sruje dovoljno da uprkos tome što praktično leži na obali Pacifika Atakama bude potpuno bez padavina.

Usled nedostatka padavina i statičnih vremenskih uslova tragovi ljudskih aktivnosti mogu ostati vidljivi decenijama (ili duže) na površini Atakame.

Jedini put koji preseca pustinju je čuveni auto-put Pan-American. A putnici koji ovuda prolaze imaju priliku da se osete kao da krstare nekom drugom planetom.

Pre nekoliko vekova Atakama je bila veoma popularna zbog verovanja da se u njenoj utrobi kriju velike količine zlata i srebra. Najhrabriji tragači za plemenitim metalima su najčešće tragično završavali svoje potrage u negostoprimivim predelima čileanske pustinje. Ekonomski najisplativiji produkt Atakame je natrijum-nitrat tzv. „čilska šalitra“, ali kako su resursi iscrpljeni danas je eksploatacija ovog resursa na minimumu. Danas bakar predstavlja izvozni artikal broj 1 a Čukikamata („Planina bakra“) je najveće nalazište.

U pojedinim (retkim) tačkama Atakame ima oaza biljnog sveta koji za sobom povlači i retke živitinje koje se njime hrane poput lame ili guanako. Taj biljni svet vlagu za svoj opstanak, usled nedostatka kiše, crpi iz vlažnosti vazduha koja se neretko formira zbog blizine ogromne vodene površine Tihog okeana.

Kamenje koje hoda

Još jedan zanimljiv prirodni fenomen se vezuje za pustinju Atakamu; kamenje koje se kreće. Postoji nekoliko teorija zašto se ovo događa. Neke od njih uključuju gravitaciju, vetar, klizavost slanog zemljišta, nagle temperaturne promene ili kombinaciju više navedenih faktora. Za sada, pouzdanog naučno dokazanog objašnjenja zvanično nema. Ipak treba napomenuti da se ova pojava dešava retko i prava je sreća naići na nju.

San Pedro de Atakama

Već vekovima unazad, pa i danas, mesto San Pedro de Atakama odoleva surovoj prirodi i opstaje u srcu Atakame. Za avanturiste ono može biti stacionarna tačka za obilazak i istraživanje najsurovijeg staništa naše planete.

U današnje vreme kada su ljudi osvojili i oskrnavili veći deo prirode naše planete ostaju mesta poput Atakame, nedodiriljva, surova i nepripitomljena da nas podsete na moć i lepotu prirode. A ako ste avanturista mogu da vam budu savršen beg od života kakvog poznajemo širom urbanih ljudskih staništa.