Ostrvo Herd i Mekdonaldova ostrva
U današnje vreme se „na prste“ mogu prebrojati mesta na našoj planeti koja čovek nije osvojio i svojim aktivnostima manje ili više izmenio i odvojio od izvornog prirodnog stanja u kojem bi ih pronašao. Jedna od malobrojnih lokacija naše planete koja je ostala gotovo netaknuta od strane čoveke jeste arhipelag pod nazivom Herdovo ostrvo i Mekdonaldova ostrva (Heard Island and McDonald Islands). Arhipelag je smešten u južnom delu Indijkog okeana, pripada Australiji kao njena spoljašna teritorija iako je od samog kopna Australije odvojen 4000 km u pravcu jugo-zapada. Geografski ostrva pripadaju Antarktiku od kog su udaljena “samo” oko 1600 km.
O ostrvima…
Za arhipelag se može reći da predstavlja spoj leda i vatre. Naime, ostrva su vulkanskog porekla, rezultat taloženja vulkanskog materijala, a danas se više od 80% arhipelaga nalazi prekriveno ledenim pokrivačem.
Ukupna površina arhipelaga je 370 km2, najveće je ostrvo Herd, grupu Mekdonaldovih ostrva čine Mekdonald, Flet i Mejer Rok dok arhipelagu pripada i ostvo Šeg. Centralni i najveći deo ostrva Herd zauzima vulkan Moson prekriven ledom. Godine 2000-e zabeležena je erupcija ovog vulkana koja je ostala upamćena po reci lave dugačkoj preko 2 km. Klima arhipelaga je antarktička sa odlikama okeanske, temperature se kreću od 0,8 do 5 oC, količina padavina je oko 1500 mm godišnje a snažni vetrovi čija brzina prelazi 150 km/h gotovi neprestano duvaju.
Živi svet ostrva
Brojne vrste mahovina i lišajeva vode neprestanu bitku sa hladnom antarktičkom klimom a u periodima kratkog leta (koje traje tek nekoliko nedelja) čini se da tu bitku i dobijaju. U pomoć im tada pristižu i cvetnice koje unose malo šarenila u bezbojnu prirodu okovanu ledom...
Negostoljubivi uslovi na samim ostrvima, kao i činjnica da je vodena površina oko njih plovna tek oko 2 nedelje godišnje učinili su da ostrva budu nenaseljiva za ljude ali ne i za brojne životinje koje uživaju u hladnim antarktičkim uslovima. Upravo značaj ovih malih ostrva za životinje koje ga naseljavaju i posećuju učinila ih je planetarno poznatim uprkos tome što su „mala i zabačena na kraju sveta“. Pingvini, foke i mnoge vrste morskih ptica uživaju u ovom parčetu planete Zemlje koje im čovek još uvek nije ukrao. Neka tako i ostane!
Destinacije
Daleko na severu Aljaske, zaštićena od ljudske ruke, krije se jedna od poslednjih oaza netaknute prirode naše planete
Predeo izuzetnih prirodnih lepota i kulturno-istorijskog nasleđa poznat širom sveta kao mesto u kome je potekao i kojim je dugo vladao surovi Vlad III Drakul
Udaljena nezagađena ostrva rasuta po tirkiznom moru sa interesantnom istorijom i bogatim biljnim i životinjskim svetom oduševiće vas
I posle čitava 2 veka izgradnje i mnogih pokušaja sanacije velelepni toranj u Pizi odbija da se ispravi. Zauvek će ostati prepoznatljiv kao Krivi toranj
Još od antičkih dana do danas priča o opsadi Troje postala je deo istorije i legende mnogih evropskih naroda…
Oblak vode koja pršti na sve strane dok se obrušava uz zaglušujuću buku jedna je od najpoznatijih panorama na svetu
Najveći kompleks carskih palata iz kojih su carevi vekovima vladali jednom od najmoćnijih država u istoriji čovečanstva...
U polupustinjskim predelima Jute kameni lukovi i stubovi najrazličitijih boja ukras su jednog od najneobićnijih nacionalnih parkova
Krivudavim i uskom putem koji se probija kroz bajkovitu bavarsku dolinu dolazite do Pepeljuginog zamka, najlepšeg na svetu
Zavirite i saznajte zašto je i čuveni Frenk Sinatra „Ostavio srce u San Francisku“
