Monmartr, brdo mučenika i boema

Stara legenda kaže da je na mestu današnjeg Monmartra oko 250. godine naše ere mučen i ubijen prvi pariski biskup Sen Deni. Njemu je odsečena glava koju je on zatim pokupio, oprao u bunaru i poneo sa sobom ka severu. Posle nekoliko kilometara pronašao je zgodno mesto gde je legao i preminuo. Na mestu egzekucije podignuta je bazilika Sen Deni a čitavo brdo ponelo je naziv Mons Martirijum tj. Brdo mučenika. Vremenom ime se modifikuje do današnjeg Monmartr. Kako je bilo izolavano od tadašnjeg gradskog  jezgra mahom je služilo hrišćanskim vernicima. Manastiri i crkve igrađeni tokom vekova nestali su tokom Francuske revolucije u 18-om veku.

Tek od XIX veka Monmartr postaje deo urbanog Pariza. Jedan od simbola čitavog grada, prelepa bazilika Svetog srca (Sakr ker), nastaje na vrhu brda kao zahvalnica Bogu koji je uslišio molbe i sačuvao Pariz od razaranja u ratu sa Prusima. Belu kupolu visoku 80 m u celom gradu nadvisuje samo Ajfelova kula.

A sada mali paradoks: uprkos viševekovnoj hrišćanskoj istoriji brda svetsku slavu stiče na potpuno drugačiji, možemo čak reći i suprotstavljen način. Kruže priče da je tokom vekova pokraj pomenutih crkava i manastira obitavalo selo prepuno sumnjivih kafana u kojima su se okupljali „mutni“ tipovi. Procvat ove pojave dešava se u devetnaestom stoleću kada mnogi mlinovi koji su mleli brašno celom gradu postaju mesta za igru i provod. Monmartr postaje boemska četvrt a kultna mesta poput Mulen Ruž-a i Mulen de la Žalet-a i danas postoje i rade. Poznati kao ljudi koji umeju da žive i uživaju u životu najpoznatiji umetnici u ovom okruženju traže i nalaze inspiraciju. U hali nekadašnje fabrike klavira nastaje grupa slikarskih ateljea među kojima i onaj u kome stvara veliki Pablo Pikaso. Skromna građevina nestala je u požaru 1970. a na istom mestu izgrađena je nova sa ateljeima za mlade i talentovane umetnike. Koliko je veliki značaj za čitavu evropsku umetnost imalo ovo mesto posle Prvog svetskog rata pokazuje podatak da su tu stvarali umetnički geniji poput van Goga, Renoara, Dege, Monea, Sezana, Sislija, Braka pa čak i Salvador Dali čiji muzej danas krasi malu zgradu gde je živeo i radio. Osim slikara deo sebe u Monmartr su ugradili pisci poput Bodlera i Zole ili velika balerina Isidora Dankan čija se škola nalazila baš na ovom brdu. Koliko je boemski i umetnički zanos Monmartra začarao svet pokazuje pojava sličnih kvartova ili ulica po svim većim gradovima nazivajući te delova grada „njihovim Monmartrom“ (poput beogradskog Monmartra tj. Skadarlije).

Globalizacija i milionska poseta Pariza uticala je da Monmartr postane komercijalni turistički centar. Ipak, još uvek se može osetiti boemski duh u njemu, pogotovo ako se tokom dana obiđe neki stari umetnički atelje (danas muzej) a tokom noć neki tadicionalni kabare.