Čardak ni na moru ni na kopnu

Izmedju Frizijskih ostrva i holandske obale krije se jedinstvena morska pojava. Pod uticajem plime i oseke deo obale od Den Heldera do ušća reke Ems dva puta dnevno prelazi iz mora u močvaru i obrnuto. Ove prelepe priobalne blatne ravnice poznate kao Vadense zauzimaju površinu od oko 2.500km². Prošarane ostrvima, plićacima, peščanim dinama i vodotocima ove ravnice su zbog svoje jedinstvene lepote proglašene rezervatom biosfere pre 25 godina.

Po čemu je specifično Vadensko more

Grupa Zapadnofrizijskih ostrva ponaša se kao prirodni branik koji štiti Vadense od snažnih talasa Severnog mora. Na svakih 12 sati i 25 minuta kanali između ovih ostrva se neizmenično pune i prazne slanom vodom iz Severnog mora, koja se kreće pod dejstvom plime i oseke. Kako mesec kruži oko Zemlje i povlači plimske talase tako oni utiču na ovu plitku obalu i dva puta dnevno joj menjaju status od močvarne ravnice do mora i natrag.

Posle povlačenja lednika pre 10.000 godina u ovoj oblasti su počeli da se formiraju peščani sprudovi, a od njih vremenom I peščane dine. Pod uticajima vetra, pomenutih morskih doba, a u poslednjih par vekova i čoveka, pomenute dine se “kreću”. Ovo samo doprinosi da oblast Vadenskog mora postane poznata na čitavoj planeti po svom izrazito dinamičnom reljefu.

Evo kako izgleda pejzaž Vadenskog mora:

Nesvakidašnji safari turizam

Slane blatne ravnice  koje dva puta dnevno “proguta” morska voda idealno su stanište za organizme kao što su školjke (ostrige), kozice, rakovi itd… Sve češće se organizuju turističke ture koje se sastoje u tome da pod vođstvom obučenih vodiča turisti bosonogi šetaju blatnim ravnicama tražeći školjke i ostrige u plitkom mulju. Ljubitelji prirode i pre svega životinjskog sveta će uz malo sreće naleteti na neku od mnogobrojnih ptica selica koje se hrane ribama i drugim životinjama čije je stanište ova plitka voda. Oni najsrecniji će imati prilike da vide i jedinog sisara koji nastanjuje ovaj rezervat – foku.