Trka za osvajanje kraja sveta - Antarktika
Dve ekspedicije, norveška koju je predvodio istraživač Roald Amundsen i britanska pod vođstvom mornaričkog kapetana Roberta Falkona Skota krenule su u ovaj hrabri poduhvat. Norvežani su na put krenuli sa 4 saonica koje su vukli psi dok su se Britanci odlučili da u poduhvat krenu pešice. Razlozi su ležali u tome što su imali mistična uverenja da na pol treba stići vlastitim snagama (stopama) ali i delom u tome što njihova ekspedicija i nije imala previše iskustva u vožnji psećim zapregama. Bazični kampovi dveju ekspedicija bili su udaljeni oko 800 km. Norvežani su pošli iz zaliva Vejls dok su Britaci za početnu stanicu imali Rosovo ostrvo. I trka za ulazak u istoriju je mogla da počne...
Meseci borbe sa surovom prirodom
Ekspedicije su na svoj put krenule 19. oktobra. Posle mesec dana Norvežani su naišli na najteži deo puta, uspinjanje uz glečer Aksel Hajberg do platoa koji se nalazi na njegovom vrhu. Pobedivši sve prepreke nastavili su dalje sve dok se 14.12.1912. u 15 časova njihovi merni uređaji nisu zaustavili označivši tako dolazak na Južni pol planete Zemlje.
Sredinom januara Brtanci su stigli na isto mesto i ugledali norvešku zastavu i obeležja Amundsenove ekspedicije. Shvativši da su izgubili trku kapetan Skot je u svom dnevniku napisao; „Dragi Bože ovo je strašno mesto, strašno“. Nažalost u pokušaju da se vrati do svog logora svi su izgubili živote. Članovi posede Outs i Evans koji su već imali teške promrzline i ubrzo su napustili svoje kolege.
Kada je podoficir Outs shvatio da zbog svojih povreda usporava svoje kolege namerno se izdvojio od ekipe i izgubio dajući im tako veće šanse da prežive. Nažalost, njegova hrabra žrtva nije bila dovoljna.
Ostala tri člana ekspedicije nastavila su svoju borbu sve do marta kada ih je mećava zaustavila. Kada su ih članovi nove ekspedicije pronašli u njihovom smrznutom šatoru u novembru iste godine izgledali su kao da su samo zaspali.
Po pobedniku ekspedicije, velikom istraživaču Amundsenu, danas nosi naziv jedno polarno more uz obale Antarktika.
Geografija
Živopisna ostrvska državica u Sredozemnom moru već vekovima spaja Afriku i Evropu. A kao posledica tog položaja proisteklo je bogato kulturni-ustorijsko nasleđe
Najviše plovno jezero naše planete od vajkada je mesto gde su se susretale indijanske legende sa burnom istorijom
Temperaturna anomalija načinila je od Lofotskih ostrva jednu od najneobičnijih i nejlepših turističkih destinacija Evrope
Grandiozni vrtlozi, ogromni plimski talasi, kitovi, foke, ajkule i prelepi pejzaži na obali od crvenog peščara. Sve ovo i još mnogo toga lepog nudu Zaliv Fandi
Veliki jezerski basen, skoro potpuno bez živog sveta ali sa prelepim vajarskim delima koja priroda gradi od kristala soli krije se na bliskom istoku
Krokodili ljudožderi, visoki soliteri termita, barske ptice i tragovi drevne aboridžinske umetnosti samo su deo onoga što nudi divljina Kakadu
Ako želite da vidite idiličnu sliku iz Afrike sa velikom koncentracijom egzotičnih životinja iznad čijih staništa se nadvija legendarni Kilimandžaro...
Davno u srednjm veku nastala je "Raška" preteča današnje srpske države. Vremenom njen oblik, veličina i ime su se menjali. Sličnu sudbinu dele mnoge države!
U kom delu sveta vlada koja klima i zašto?
Podsetnik na poslednji veliki sukob Indijanaca i „belog“ stanovništva Severne Amerike
