Trka za osvajanje kraja sveta - Antarktika
Dve ekspedicije, norveška koju je predvodio istraživač Roald Amundsen i britanska pod vođstvom mornaričkog kapetana Roberta Falkona Skota krenule su u ovaj hrabri poduhvat. Norvežani su na put krenuli sa 4 saonica koje su vukli psi dok su se Britanci odlučili da u poduhvat krenu pešice. Razlozi su ležali u tome što su imali mistična uverenja da na pol treba stići vlastitim snagama (stopama) ali i delom u tome što njihova ekspedicija i nije imala previše iskustva u vožnji psećim zapregama. Bazični kampovi dveju ekspedicija bili su udaljeni oko 800 km. Norvežani su pošli iz zaliva Vejls dok su Britaci za početnu stanicu imali Rosovo ostrvo. I trka za ulazak u istoriju je mogla da počne...
Meseci borbe sa surovom prirodom
Ekspedicije su na svoj put krenule 19. oktobra. Posle mesec dana Norvežani su naišli na najteži deo puta, uspinjanje uz glečer Aksel Hajberg do platoa koji se nalazi na njegovom vrhu. Pobedivši sve prepreke nastavili su dalje sve dok se 14.12.1912. u 15 časova njihovi merni uređaji nisu zaustavili označivši tako dolazak na Južni pol planete Zemlje.
Sredinom januara Brtanci su stigli na isto mesto i ugledali norvešku zastavu i obeležja Amundsenove ekspedicije. Shvativši da su izgubili trku kapetan Skot je u svom dnevniku napisao; „Dragi Bože ovo je strašno mesto, strašno“. Nažalost u pokušaju da se vrati do svog logora svi su izgubili živote. Članovi posede Outs i Evans koji su već imali teške promrzline i ubrzo su napustili svoje kolege.
Kada je podoficir Outs shvatio da zbog svojih povreda usporava svoje kolege namerno se izdvojio od ekipe i izgubio dajući im tako veće šanse da prežive. Nažalost, njegova hrabra žrtva nije bila dovoljna.
Ostala tri člana ekspedicije nastavila su svoju borbu sve do marta kada ih je mećava zaustavila. Kada su ih članovi nove ekspedicije pronašli u njihovom smrznutom šatoru u novembru iste godine izgledali su kao da su samo zaspali.
Po pobedniku ekspedicije, velikom istraživaču Amundsenu, danas nosi naziv jedno polarno more uz obale Antarktika.
Geografija
Najviše plovno jezero naše planete od vajkada je mesto gde su se susretale indijanske legende sa burnom istorijom
Ural, stara i u velikoj meri erodirana planina, formira pravolinijski planinski lanac u vidu bedema kiji deli (ili spaja) dva kontinenta, dve kulture, dva sveta
Dugi karavani na lenjim kamilama koje jašu tuarezi u plavim odorama kroz nepregledan pesak koji počinje da se kovitla najčešća je asocijacija na pomen Sahare
Zamislite pesak na plaži u vašoj omiljenoj boji. Nikakav problem, priroda se već pobrinula i stvorila to za vas...
Ako vam ime Dolina smrti deluje pretenciozno imajte na umu da ovaj prostor drži tri rekorda; najtoplije, najsuvlje i najniže mesto Severne Amerike
Preko 3.000 godina star grad nastao u crvenkasto-ružičastom peščaru jordanske pustinje potpuno je jedinstveno i neponovljivo mesto
Nekada vlažna i plodna površina sada je vrela i naizgled mrtva pustinja. Ali izgled vara. Ovo surovo mesto vekovima je dom Tuarezima i po kojoj adaks antilopi
Daleko na zapadu Južne Amerkike, uz obalu Tihog okeana, krije se Atakama, jedinstveni predeo u kome nije bilo kiše decenijama
Ono što nije uspelo svim evropskim vladarima uspelo je jednom vozu. Orijent ekspres je spojio zapad i istok
Fascinantan prirodni fenomen u dubinama Afrike važi za jednu od najlepših lokacija koje možete videti na planeti. Posebno opčinjava pogled sa visine...
