Špicberška ostrva, savršena priroda koju dele ljudi i polarni medvedi
Svalbard ili „hladnu obalu“ hrabri vikinški mornari su otkrili još u 12. veku ali su je brzo napustili i ostala je pusta i usamljena još 400 godina. Tada su nedaleko od ostrva doplovili holandski istraživači i nadenuli im ime „Špicberg“. Danas, Špicberg je ime za najveće od 9 ostrva koja čine arhipelag ukupne površine oko 63.000 km2. Priroda ostrva je božanstvena i skoro savršeno očuvana i preko polovine ukupne površine arhipelaga pod strogom je zaštitom putem sistema nacionalnih parkova, rezervata prirode i posebnih oblasti zaštite.
Najlepše i najneobičnije mesto za sunčanje
Topla Severnoatlantska morska struja, koja je zapravo ogranak Golfske struje, koja zapljuskuje obale ostrva uslovila je iznenađujuće tople klimatske uslove ovom području. Iako se nalazi unutar Polarnog kruga, tokom letnjeg dela godine vode oko obale se ne mrznu a temperature sredinom leta dostižu i preko 20o C. Ako imate sreće i zadesite se tada na ovom mestu imaćete priliku za najzanimljivije sunčanje koje možete zamisliti - usred polarnog kruga sa pogledom na krda irvasa koji pasu oko vas sa jedne strane i planinske vrhove pod snegom i izmaglicom sa druge.
Život u polarnom krugu
Zamrznuto tlo se tokom toplih letnjih meseci otkravi, surova i siromašna tundra procveta, a životinje poput patuljastih irvasa uživaju u izobilju hrane. Osim trave i polarnih cvetova dve vrste drveća (žbunasta patuljasta breza i arktička vrba) iznenađujeće uspevaju ovde na delekom severu. Posle otapanja tla milioni ptica posećuju ostva. Oko 3.000 polarnih medveda najpoznatiji su stanovnici ostrva. Foke koje naseljavaju vode oko arhipelaga osnovna su hrana medvedima. Osim njih na obalama se često mogu videti kolonije morževa. Mošusno goveče i polarna lisica upotpunjuju živopisnu faunu ostrva.
Turistički raj
Svega 3.000 Rusa i Norvežana naseljava prelepa severna ostrva. Mahom svi žive u 3 veća naselja pod nazivima Longjerbijen, Barencburg i Ni Olesund. Mnogostruko više turiste, njih oko 60.000 hiljada tokom letnjih meseci, poseti Svalbard. Najveći deo njih posete ostrva tokom jednodnevnog izleta koji se organizuju tokom dugih kruzerskih plovidbi. Uz kraću šetnju netaknutom prirodom tokom kratkog boravka uspeju da obiđu tek ponešto od onoga što ovaj raj ima da ponudi. Oko 2.000 najsrećnijih dobije dozvolu vlasti da duže ostanu i obilaze arhipelag. Vlasti izuzetno strogo čuvaju nataknutu prirodu ostrva i potrebno je ispuniti mnogo uslova da biste ostali duže od jednog dana na Špicberškim ostrvima. Jedan od zanimljivijih uslova je umeće rukovanja vatrenim oružjem, jer je zbog divljih životinja koje slobodno tumaraju ostrvima obavezno poneti pušku sa sobom gde god se uputite.
Izvan naseljenih mesta vlada potpuna divljina. Priroda je potpuno netaknuta a čak ne postoje ni staze koje bi vas vodile natrag do naselja. Iskusni lokalni vodiči pokazaće Vam između ostalog i fosile biljaka i životinja koji su pre nekoliko miliona godina naseljavali ostrva, ogromne komade leda koji se uz zaglušujuću buku obrušavaju sa glečera u hladno more i staništa nekih od najneobičnijih polarnih stvorenja. Da bi ugođaj bio potpun savetuje se da se odsedne u nekadašnjim radničkim paviljonima...
Geografija
Trenutak slavlja obojen nadanjima i novim velikim očekivanjima različito se praznuje u različitim delovima sveta i različitim kulturama
Najveće napušteno jezero planete smatra se mestom gde je čovek prvi put prohodao uspravljen na dve noge
Osim laskave titule najviše planine sveta Himalaji i Mont Everest imaju još mnogo čime da se ponose. Prelepa i netaknuta priroda najviše ta;ke sveta oduzima dah
Preko 3.000 godina star grad nastao u crvenkasto-ružičastom peščaru jordanske pustinje potpuno je jedinstveno i neponovljivo mesto
Piramida Sunca, Mesečev hram, Avenija mrtvih i grandiozne palate samo su senka stare slave nekada najvećeg grada Amerike
U kom delu sveta vlada koja klima i zašto?
Tokom poslednjeg ledenog doba visoke planine Balkanskog poluostrva bile su pod moćnim lednicima. Danas ih nema ali ima prelepih ostataka u reljefu naših planina
Sve veća zabrinutost za očuvanje životne sredine bacila je u žižu interesovanja alternativne izvore energije. Zemljina vrela utroba krije neizmerne mogućnosti.
Kad se priroda i legenda ujedine i stvore svetsko čudo lepote…
Pročitajte kako i zašto vulkan postaje gejzir stvarajući pritom neke od najlepših predela koje ste videli.