Sistem Velikih jezera

Kako izgleda sistem Velikih jezera

Sistem koji sačinjavaju jezera Iri, Hjuron, Mičigen, Ontario i Superior zahvataju površinu od oko 244000km² i nalaze se na granici 2 najveće severnoameričke države (izuzetak je jezero Mičigen koje je jedino celom površinom unutar SAD-a). Sistem prenosi vodu sa zapada ka istoku i odvodi je preko reke Ontario i Sen Lorens. Jezera su usko povezana sa jako malim nagibom između njih. Jezero Superior otiče u Mičigen preko reke Sent Meri, Mičigen je pak u relativno istoj ravni sa Hjuronom i povezani su moreuzom Mekinek čineći praktičko jedno veliko jezero. Preko reke i jezera Sen Kler i reke Detroit Hjuron dalje otiče u jezero Iri koje preko čuvene reke Nijagara otiče u Ontario.

Nagib između Iri i Ontario jezera je znatno veći pa se na ovom prelazu stvaraju Nijagarini vodopadi (51 m), jedan od najlepših prirodnih fenomena Severne Amerike.

Nastanak sistema

Velika jezera kakva danas poznajemo nastala su tokom poslednjeg ledenog doba. Glacijacija je erodirala planine i rečne doline omogućujući formiranje sistema jezera. Neposredno posle otapanja glečera jezera Superior, Mičigen i Hjuron su predstavljala jedno veliko jezero poznato pod imenom Algonkin. Otoka ovog ogromnog jezera bila je reka Otava. Izdizanje kopna koje je usledilo posle glacijacije izmenjen je sistem kretanja vode u ovoj oblasti a pre oko 10000 godina jezera poprimaju približno današnji oblik i raspored. Veruje se da su se današnje obalske linije ustalile pre oko 3000 godina sa izuzetkom zapadne obale Iri jezera koja i dalje utanja brzinom od oko 2 mm godišnje. Dokaz ovoj teoriji nastanka jezera jeste to što izuzev zapadne i severne obale Superior jezera (stenovita osnova) sve ostale obale su prekrivene debelim slojem naslaga leda, sa velikom količinom koncentrično raspoređenih morena.

Značaj jezera

Za početak vredi pomenuti saobraćajni značaj jezera budući da se preko njih i Sent Lorensa mogu prebaciti ogromni brodovi sve do Atlantskog okeana. Oko jezera su se formirali neki od najvećih i najznačajnijih metropola Amerike. Gradovi poput Čikaga, Klivlenda, Bafala, Detroita, Milvokija ili Toronta svoju egzistenciju baziraju na blagodetima koje im sistem Velkih jezera pruža.

Ipak, moderna civilizacija ovih velikih gradova uzima svoj danak. Ogromna količina vode se svakodnevno crpi iz jezera za potrebe pijaće vode, sanitarnih i industrijskih potreba. Veći deo te vode biva vraćen nakon upotrebe u jezera ali manji deo se „gubi“ u procesu što polako počinje da ugrožava sistem Velikih jezera. Prirmera radi grad Čikago dnevno vrati oko 11 milijardi litara vode u reku Misisipi umanjujući time količinu vode u sistemu jezera. Kada ovome dodamo smanjenje količine padavine koja je prisutna u ovoj oblasti u poslednje vreme predviđa se značajan pad nivoa vode u jezerima a posledice ovog problema bile bi katastrofalne za ekosistem jezera kao i za stanovnike svih naselja na obalama.