Uluru, najveći monolit na svetu i najveće svetilište Aboridžina

Prirodne odlike

Uluru (ili Ayres rock) je ogromni monilit sačinjen od crvenog peščara koji se nalazi u Australiji, tačnije u njenoj Severnoj teritoriji na oko 500 km od Alis Springsa. Kamen ima grandiozne dimenzije; prečnik mu je oko 9,5 km a visina do 240 m. Monolit je nastao tako što ga je usled tektonskih poktreta u kori zemlja izbacila na površinu pre oko 500 miliona godina. Veći deol Ulurua danas je prekriven peščanim dinama koje ga okružuju a čitavo područje oko njega proglašeno je nacionalnim parkom, zajedno sa sa drugom grupom monolita nazvanom Kata Tjutu odnosno Planina Olga. Na severo-istočnoj strani odvojila se kamena ploča visoka 150 metara, koju nazivaju kengurov rep.

Sa svih strana monolit je izbušen pećinama i špiljama. U ovim prostorima kiša veoma retko pada ali je zato jako obilna. Te kiše se slivaju u okolnu ravnicu u kojoj rastu (za nas) egzotične biljke poput sandalovog drveta, eukaliptusa i akacije.  Na južnoj strani nalazi se jezerce Mutitjulu (naziva se i Maggieni izvori) u kojem vode ima stalno, osim u najsušnijim razdobljima.

Od životinja najintersantnije su vrlo otrovne vrste pustinjskih zmija koje mogu narasti do 2 m dužine. Hrane se žabama, gušterima, raznim vrstama sitnih torbara i miševa. Glavni neprijatelji zmijama je  australijski divlji pas dingo. Veliki crveni kenguri su najkrupnija životinja koja se sreće u ovim krajevima. Na području NP živi oko 150 vrsta ptica, među kojima su i veliki emui  koji ne mogu leteti, kao i australijski orlovi.

Živopisni monolit

Naizgled monotona ogromna stena menja se kako Sunce putuje nebom. U zoru Uluru ima narandžasti sjaj koji preuzima od izlazećeg sunca. U rano jutro sene mu daju tamnije nijanse, nalik boji rđe a u suton se pretvara u spektakularnu, grimiznu masu koja podseća na ogromni užareni komad uglja. Preko pola miliona turista godišnje poseti Uluru u nadi da će uživati u plesu sunčevih zraka po neravnoj površini monolita. Svakoj od ovih nijansi lokalno aboridžinsko stanovništvo pripisuje određene magične moći.

Uluru u životu Aboridžina

Narod Anangu, aboridžinskog porekla, je zapravo krstio Uluru. Za njih je područje Ulurua mesto na kojem se susreću putevi njihovih predaka. Svaki deo stene, svaka litica, kamen ili pećina ima neko sveto značenje, a neke špilje, osobito u klancima Mutitjulu i Kantju, ukrašene su aboridžinskim slikarijama izrađenim okerom, pepelom i ugljenom.

I dan danas obilazak monolita je moguć samo sa Aboridžinima koji će vam kao vodiči objasniti svoju kulturu, običaje i verovanja i pokazati neke namirnice kojima se hrane, kao što su „jabuke“ koje rastu na stablima mulge (odnosno šiške koje stvaraju ose). Posetioce će dočekati drevnim pozdravom: „Pukulpa pitjama Ananguku Ngurakutu“, odnosno: „Dobrodošli u aboridžinsku zemlju!“. I zaista Ulutu-Kata Tjuta jeste njihova zemlja. Za razliku od Evropljana koji su je „otkrili“ tek 70-ih godina 19. veka Aboridžini oduvek znaju za Uluru, poštiju ga, plaše ga se i dive mu se ali ga pre svega čuvaju!

Aboridžinski muzički instrument Didžeridu koji se pravi od suve grane koju su izdubili termiti smatra se najstarijim muzičkim instrumentom na svetu!