Ostrvo Herd i Mekdonaldova ostrva
U današnje vreme se „na prste“ mogu prebrojati mesta na našoj planeti koja čovek nije osvojio i svojim aktivnostima manje ili više izmenio i odvojio od izvornog prirodnog stanja u kojem bi ih pronašao. Jedna od malobrojnih lokacija naše planete koja je ostala gotovo netaknuta od strane čoveke jeste arhipelag pod nazivom Herdovo ostrvo i Mekdonaldova ostrva (Heard Island and McDonald Islands). Arhipelag je smešten u južnom delu Indijkog okeana, pripada Australiji kao njena spoljašna teritorija iako je od samog kopna Australije odvojen 4000 km u pravcu jugo-zapada. Geografski ostrva pripadaju Antarktiku od kog su udaljena “samo” oko 1600 km.
O ostrvima…
Za arhipelag se može reći da predstavlja spoj leda i vatre. Naime, ostrva su vulkanskog porekla, rezultat taloženja vulkanskog materijala, a danas se više od 80% arhipelaga nalazi prekriveno ledenim pokrivačem.
Ukupna površina arhipelaga je 370 km2, najveće je ostrvo Herd, grupu Mekdonaldovih ostrva čine Mekdonald, Flet i Mejer Rok dok arhipelagu pripada i ostvo Šeg. Centralni i najveći deo ostrva Herd zauzima vulkan Moson prekriven ledom. Godine 2000-e zabeležena je erupcija ovog vulkana koja je ostala upamćena po reci lave dugačkoj preko 2 km. Klima arhipelaga je antarktička sa odlikama okeanske, temperature se kreću od 0,8 do 5 oC, količina padavina je oko 1500 mm godišnje a snažni vetrovi čija brzina prelazi 150 km/h gotovi neprestano duvaju.
Živi svet ostrva
Brojne vrste mahovina i lišajeva vode neprestanu bitku sa hladnom antarktičkom klimom a u periodima kratkog leta (koje traje tek nekoliko nedelja) čini se da tu bitku i dobijaju. U pomoć im tada pristižu i cvetnice koje unose malo šarenila u bezbojnu prirodu okovanu ledom...
Negostoljubivi uslovi na samim ostrvima, kao i činjnica da je vodena površina oko njih plovna tek oko 2 nedelje godišnje učinili su da ostrva budu nenaseljiva za ljude ali ne i za brojne životinje koje uživaju u hladnim antarktičkim uslovima. Upravo značaj ovih malih ostrva za životinje koje ga naseljavaju i posećuju učinila ih je planetarno poznatim uprkos tome što su „mala i zabačena na kraju sveta“. Pingvini, foke i mnoge vrste morskih ptica uživaju u ovom parčetu planete Zemlje koje im čovek još uvek nije ukrao. Neka tako i ostane!
Destinacije
Jedinstvena po svojim dimenzijama ali prvenstveno bogatstvu i lepoti podzemnog sveta sa pravom je prvi speleološki objekat ovog dela Evrope
Kada priroda spoji naizgled nespojivo, led i vatru, kao u slučaju Islanda dobije se nešto prelepo i neverovatno
Sveta zemlja Navaho indijanaca čije karakteristične stenske formacije u vama bude osećaj da ste oduvek bili deo američkog Zapada
Jedan od najlepših gradova Sredozemlja širi se oko prelepog srednjevekovnog centra, a genijalne kreacije čuvenog Gaudija dodatno ulepšavaju njegov ambijent
U slikovitom planinskom okruženju Like 16 stepeničasto raspoređenih jezera pleni svojom lepotom i očuvanom prirodom
Nesvakidašnji i prelepi gejziri, vreli izvori, jezera i reke u Jeloustonu izgledaju kao da nisu sa planete Zemlje...
Savršeni spoj prirodnih lepota i istorijskih spomenika zaslužni su za to što Kneževina Asturija važi za jedan od najlepših krajeva Španije
Božanstven pogled sa pučine pruža se na jedan od najlepših gradova čitavog sveta. Sidnejska opera i čuveni Lučki most postali su prvi simboli grada i kontinenta
Nadaleko čuven po nekim od najpestižnijih koledža Evrope Oksford je ujedno i grad prepun kulturno-istorijskog nasleđa i turistički centar regiona
Zavučen u istoimeni živopisni fjord Oslo je jedna od najlepših evropskih prestonica, grad neverovatne istorije i kulture