Zemljine ploče, osnova naše planete
Današnji izgled planete Zemlje posledica je milijardi godina stvaranja, razaranja i menjanja pod uticajima sila prirode. Površina naše planete nije jedinstvena već se sastoji od niza ploča, većih i manjih, koje je formiraju. Naučnici su ustanovili da postoji 7 velikih ploča: Pacifička, Afrička, Severnoamerička, Južnoamerička, Evroazijska , Australijska i Antarktička i 10-ak manjih. Osim Pacifičke koja leži ispod vode ostalih 6 ploča „nose kontinente“ pa se nazivaju i kontinentalnim pločama.
Kretanje ploča
Iako ogromne ploče deluju stabilno i mirno one su zapravo veoma dinamične. Neprestano se kreću i to brzinom od 2-20 cm godišnje. U velikim vremenskim razdobljima od nekoliko stotina miliona godina taj mali iznos pomeranja će dovesti do potpuno drugačijeg rasporeda od onog koji danas znamo. Atlantik će se širiti i pomerati Severnu i Južnu Ameriku ka zapadu, Arabija će se odvojiti od Afrike, Indijska ploča će se kratati dalje ka severu...Najdinamičnije je poniranje zapadnog dela Pacifičke ploče koje za posledicu ima tektonsku aktivnost u vidu vulkana i zemljotreasa širom istočne Azije...
Na mestima gde ploče udaruju jedna u drugu, podvlače se jedna ispod druge ili se razdvajaju nastaju tektonski pokreti koji se na površini Zemlje detektuju putem zemljotresa ili vulkanskih eupcija. Najpoznatija zona ovog delovanja jeste čuveni “Vatreni pojas Pacifika”.
Praistorijska osnova kontinenata
Već smo pomenuli da su velike ploče Zemlje podložne stalnim promenama pod uticajem sila prirode. Jako je važno pomenuti da svaka od velikih ploča ima svoju osnovu sačinjenu od prastarih kristalizovanih stena. Ta osnova se u nauci naziv kraton. Obično se preko njih formiraju slojevi mlađih stena i prekrivaju ih. Na mestima gde su usled tektonskih i erozivnih pokreta izbile na površinu najčešće obrazuju ravnice u unutrašnjosti kontinenata. Obično se na ivici kontinenata stvaraju mlađi slojevi stena vulkanskog porekla. A kada dođe do sudaranja ploča velike količine stena se izdižu pod pritiskom i nabiranjem te dolazi do stvaranja planinskih venaca.
Na mestima gde se kore udaljavaju jedna od druge vremenom se formiraju rasedi a najpoznatiji rased na svetu svakoko je Sen Andreas u SAD-u…
Pogledajte kako su se ploče kretale u poslednjih 250 miliona godina i kako naučnici predviđaju njihovo kretanje u budućnosti….
Geografija
Egzotična ostrvska država u Okeaniji pleni prirodnim lepotama ali i bogatom tradicijom i lakoćom življenja njenih stanovnika
„Stravičan prizor mrtvačke ukočenosti“ koji oživi jednom u deset godina skriven je u dubini australijskog kopna
Fascinantan prirodni fenomen u dubinama Afrike važi za jednu od najlepših lokacija koje možete videti na planeti. Posebno opčinjava pogled sa visine...
Pomalo skrajnut sa glavnih turistučkih ruta moderana metropola Gvadalahara je zadržala svu toplinu malog mesta koju rado deli sa svima
Mnoštvo lokaliteta krasi čuvenu "Veliku jabuku". Ipak, istorijskim i simboličnim značajem se bar za nijansku izdvaja Kip slobode...
Proces globalizacije učinio je da se osetimo kao da živimo u "globalnom selu" dok nam moderne tehnologije daju osećaj da možemo videti ceo svet kao "na dlanu".
Viševekovna burna prošlost Kopaonika i čitavog kraja u blizini planine iznedrili su obimno kulturno-istorijsko nasleđe na ovom području
Poslednja kolonija u Evropi sa svojom prebogatom istorijom, sjajnom prirodom i nestvarnim vidikovcima idealna je za jednodnevni izlet
Ako mislite da nešto ne može biti sablasno i jezivo a istovremeno prelepo i primamljivo pogledajte šta je priroda stvorila u planinskoj divljini Južne Amerike
Geomorfološki, geološki i vizuelno najzanimljiviji predeli crnog kontinenta formirani na mestu gde je Zemljina kora poklekla pod silama prirode
