Vahupunamu oblast na Novom Zelandu, jedan od najlepših predela na svetu
Vahipunamu je predeo prelepe prirode koji se pruža od plaža divlje obale Tasmanskog mora sve do visokih planinskih vrhova okovanih ledom na Južnim Alpima. Predelom dominiraju visoke planine i prelepi Južni fjordovi. Najveći uticaj na formiranje jedinstvenog krajolika imala je lednička aktivnost koja je trajala više stotina hiljada godina. Geografski predeo se nalazi na jugo-zapadu Novog Zelanda.
Očaravajući kontrasti prirode
Oštre i strme planinske padine spuštaju se naglo u duboke, gustom vegetacijom obrasle klisure. I teško je u trenutku odlučiti se jesu li lepše guste džungle u nižim predelima ili naizgled beživotne ledom okovane planine. Priroda čitavog ostva je toliko jedinstvena da je pod zaštitom površina od čak 26.000 km2 uključujući 4 NP i još 36 zaštićenih oblasti. A kontrast je i stvorio ovo područje. Podjednako su za njegovo postojanje i lepotu zaslužni vreli uticaji Zemljine unutrašnjosti, budući da je predeo smešten na jednoj od seizmički najaktivnijih oblasti planete, kao i ledeni uticaji klimatskih faktora, imajući u vidu ledničku prošlost i sadašnjost oblasti. Dakle, na ostrvu možete uživati u neverovatnim pejzažima koji sadrže sve, od plaža i neverovatnih fjordova, preko klisura obraslih gustim rastinjem, do živopisnih planinskih jezera i nezaboravnog ledničkog reljefa....
Velika raznovrsnost flore i faune
Značajne visinske razlike uslovljavaju nekoliko visinskih pojaseva vegetacije sa najrazličitijim vrstama biljaka. Na mešovite šume se nastavljaju stabla bukve i tise iznad kojih na oko 600 m visine počinje žbunasta vegetacija. Na taj način ostrvo se može pohvaliti džunglama u niskim rečnim dolinama, zimzelenim i listopadnim drvećem, žbunastom vegetacijom... Trava i planinsko cveće tokom kratkog i svežeg leta izgleda prelepo. Posebno je popularna jedinstvena vrsta ljutića, najviši na svetu koji doseže do 1 m visine.
Životinjske vrste su jako šarenolike. Uz obale živi oko 50.000 krznenih foka, a na samoj obali fjordova nekoliko hiljada parova fjordovskih pingvina koji mogu da porasto do 50 cm visine. Ptica ima najviše, preko 170 vrsta, a svetski poznata je jedina vrsta planinskog papagaja koji postoji – kea! Ova krupna ptica je toliko druželjubiva prema ljudima da često dolazi u kampove i „krade“ hranu neopreznim turistima. Čiste planinske reke i jezera su prebogate ribama i pravi su raj za sportske ribolovce.
Izolovanost i udaljenost zaslužni su za očuvanost prirode ovih krajeva. Ali i narod i vlasti Novog Zelanda koji daju sve od sebe da tako i ostane. Masovnog turizma nema, broj posetilaca je ograničen a do najlepših i najzaštićenijih delova rezervata može se doći isključivo pešice. Idealna prilika za zdrav i aktivan odmor u neobičnoj i netakutoj prirodi...
Geografija
Tokom poslednjeg ledenog doba visoke planine Balkanskog poluostrva bile su pod moćnim lednicima. Danas ih nema ali ima prelepih ostataka u reljefu naših planina
Močvarno prašumsko područje u srcu Amazonije sa bogatim i jedinstvenim životinjskim i biljnim svetom
Geomorfološki, geološki i vizuelno najzanimljiviji predeli crnog kontinenta formirani na mestu gde je Zemljina kora poklekla pod silama prirode
Ako želite da vidite idiličnu sliku iz Afrike sa velikom koncentracijom egzotičnih životinja iznad čijih staništa se nadvija legendarni Kilimandžaro...
Koji događaji su pokrenuli naše pretke da od primitvnog sakupljača plodova postanu najdominantnija vrsta na planeti Zemlji?
Iza debelog zida belih oblaka krije se jedan od najlepših predela crnog kontinenta, snežna kapa ekvatora, planina Ruvenzori
Smešten u centru Iberijskog poluostrva Madrid je najveći i glavni grad Španije, jedne od vodećih turističkih sila na svetu
Motivisan željom za vlašći i strahom od njenog gubitka stari vladar Šri Lanke podario nam je neverovatnu tvrđavu koja oduzima dah
Težiti, tražiti, pronaći i ne predati se“. Ove reči uklesane su na spomeniku u podnožju Erebusa, na mestu odakle je krenula trka za osvajanje Južnog pola 1912.
Morska doba (plima i oseka) i talasi svojom snagom formiraju, menjaju i uništavaju obale i plaže širom priobalne zone
