Upoznajte najveću deltu sveta, kraljevstvo bengalskog tigra

Na površini od preko 80.000 km2 prostire se najveća rečna delta naše planete. Čine je reke Gang, Bramaputra i Megna. Možda i najlepši deo ovog jedinstvenog ekosistema čini zapadni deo delte koji se uliva u Bengalski zaliv i pripada Bangladešu. Ovaj predeo koji nosi naziv Sundarbans nadaleko je čuven po tome što njime gospodari bengalski tigar, jedna od najlepših svetskih životinja ali i jedna od onih koja uživa u konzumiranju ljudskog mesa.

 Moćna delta

Dugo su naučnici želeli da ustanove načine i razloge formiranje ogromnih rečnih delti, posebno ove najveće. Voda Bengalskog zaliva nadolazi dva puta dnevno. Posle njenog povlačenja pesak iz rečnih tokova taloži se na mestima gde se one ulivaju u more formirajući tako peščane sprudove. Kada ti sprudovi dostignu određenu visinu snažni monsunski vetrovi raznose pesak formirajući dine. Na taj način nastaju male blatne zaravni koje prerastaju u ostrva obrasla slanim morskim travama. Vetar i voda erodiraju ionako nejasne granice kopna i mora i na taj način funkcioniše neprekidni prirodni ciklus formiranja i nestajanja, ciklus života rečne delte.

Za opstanak delte nemerljivu zaslugu imaju guste mangrove šume koje ovde uspevaju. Izuzetno snažno i isprepletano korenje ovog rastinja zadržava zamljište i sprečava da ga erozija potpuno odnese. Mangrove šume formiraju najrazličitije vrste drveća, njih preko 300 vrsta a najviše je patuljastih vrba prilagođenih životu i u slanoj i u slatkoj vodi.

Živi svet na granici kopna i vode, reke  i mora

Topla i vlažna klima i izobilje biljne hrane uslovi su za naseljavanje delte mnogim životinjskim vrstama. Prva asocijacija na ove predele  jeste kraljevski bengalski tigar. Ova divna, preko 3 m dugačka i izuzetno snažna divlja mačka apsolutno je prilagođena životu u ovim prirodnim uslovima i može se reći da je jedan od najuspešnijih predatora u prirodi. Osim što sa izuzetnom lakoćom love gotovo sve životinje koje žive u granicama rezervata posebno su na lošem glasu zbog toga što vole da jedu ljudsko meso. Lokalno stanovništvo izuzetno ih se plaši i tvrdi da su u stanju da bez ikakvog povoda i upozorenja napadnu ljude u želji da ih pojedu. Pretpostavlja se da su zavoleli ljudsko meso tako što su posle snažnih poplava koje često zadese ove krajeve imali mnogo prilike da u rekama pronađu brojna tela utopljenih stanovnika lokalnih krajeva i na taj način su se „navikli“ na ishranu ljudskim mesom. Kao meru predostožnosti lokalni meštani grade drvene kuće visoko iznad površine tla.

Bengalski zaliv, Banglades #destinacije #odmor #putovanja #bengal #tiger #bangladesh

A photo posted by ZanimljivaGeografija.org (@zanimljivageografija) on

Komšije bengalskih tigrova su životinje poput leoparda, močvarnog risa i mačke ribolovca. Od biljojeda najbrojniji su aksis jeleni a neretko se sreću i divlji veprovi. Procenjuje se da oko 50 vrsta sisara živi u oblasti a mnoge od njih su veoma ugrožene. Sudbinu istrebljenja nisu uspeli da izbegnu javanski nosorog, vodeni bik i pojedine vrste jelena.

U slanim vodama oblasti žive jata susu delfina a ptice su naizgled bezbrojne. Najbrojnije su barske koke, vodomare i rode a dublje u šumama žive i klasične šumske ptice poput detlića. Krokodili su brojni ali su zbog ekploatacije njihove kože nažalost postali ugroženi. To posebno važi za močvarne krokodile. Srećom, važnost očuvanja ugroženih vrsta postala je prioritet u ovoj oblasti i  to daje nadu da u skorijoj budućnosti neće biti novih vrsta koje će se naći na listi istrebljenih u Bengalskom zalivu.

Geografija

Zemljin verni pratilac već milijardama godina nije samo satelit koji kruže oko nje. Mnogi procesi na našoj planeti direktno zavise od sila Meseca...

Savršena irska priroda, viševekovna istorija i tradicija koje odišu na svakom koraku i fantastično formirana turistička ponuda Okruga Keri oduševiće vas

email

Zanimljiva geografija
u vašem sandučetu.