Trka za osvajanje kraja sveta - Antarktika
Dve ekspedicije, norveška koju je predvodio istraživač Roald Amundsen i britanska pod vođstvom mornaričkog kapetana Roberta Falkona Skota krenule su u ovaj hrabri poduhvat. Norvežani su na put krenuli sa 4 saonica koje su vukli psi dok su se Britanci odlučili da u poduhvat krenu pešice. Razlozi su ležali u tome što su imali mistična uverenja da na pol treba stići vlastitim snagama (stopama) ali i delom u tome što njihova ekspedicija i nije imala previše iskustva u vožnji psećim zapregama. Bazični kampovi dveju ekspedicija bili su udaljeni oko 800 km. Norvežani su pošli iz zaliva Vejls dok su Britaci za početnu stanicu imali Rosovo ostrvo. I trka za ulazak u istoriju je mogla da počne...
Meseci borbe sa surovom prirodom
Ekspedicije su na svoj put krenule 19. oktobra. Posle mesec dana Norvežani su naišli na najteži deo puta, uspinjanje uz glečer Aksel Hajberg do platoa koji se nalazi na njegovom vrhu. Pobedivši sve prepreke nastavili su dalje sve dok se 14.12.1912. u 15 časova njihovi merni uređaji nisu zaustavili označivši tako dolazak na Južni pol planete Zemlje.
Sredinom januara Brtanci su stigli na isto mesto i ugledali norvešku zastavu i obeležja Amundsenove ekspedicije. Shvativši da su izgubili trku kapetan Skot je u svom dnevniku napisao; „Dragi Bože ovo je strašno mesto, strašno“. Nažalost u pokušaju da se vrati do svog logora svi su izgubili živote. Članovi posede Outs i Evans koji su već imali teške promrzline i ubrzo su napustili svoje kolege.
Kada je podoficir Outs shvatio da zbog svojih povreda usporava svoje kolege namerno se izdvojio od ekipe i izgubio dajući im tako veće šanse da prežive. Nažalost, njegova hrabra žrtva nije bila dovoljna.
Ostala tri člana ekspedicije nastavila su svoju borbu sve do marta kada ih je mećava zaustavila. Kada su ih članovi nove ekspedicije pronašli u njihovom smrznutom šatoru u novembru iste godine izgledali su kao da su samo zaspali.
Po pobedniku ekspedicije, velikom istraživaču Amundsenu, danas nosi naziv jedno polarno more uz obale Antarktika.
Geografija
Na granici SAD i Kanade nalazi se najveći sistem slatkovodnih jezera na svetu na čijim obalama egzistiraju neki od najznačajnijih metropola kontinenta
Sve veća zabrinutost za očuvanje životne sredine bacila je u žižu interesovanja alternativne izvore energije. Zemljina vrela utroba krije neizmerne mogućnosti.
Pelepo koralno ostrvo, nekada deo afričkog kontinenta, poznato i kao „ostrvo začina“ jedna je od retkih oaza naše planete koja odoleva urbanizaciji
Ogromno veštačko jezero na granici Arizone i Jute snabdeva električnom energijom 5 saveznih država SAD-a. Ujedno pleni lepotom, ponajviše dubokim kanjonima
Jedna od najviših stena na svetu, šesti najviši vodopad planete i bezbroj savršenih kuataka neokrnjene prirode samo su deo čari magičnog nacionalnog parka
Močvarno prašumsko područje u srcu Amazonije sa bogatim i jedinstvenim životinjskim i biljnim svetom
Evo kratkog pregleda nekih od najopasnijih avionskih pisti na planeti na koje samo najbolji i najspremniji piloti smeju da usidre svoje letilice
Morska doba (plima i oseka) i talasi svojom snagom formiraju, menjaju i uništavaju obale i plaže širom priobalne zone
Druga reka po dužini i prva po značaju u Evropi, Dunav je centar evropskih civilizacija od antičkih dana do današnjice...
Usred plodne i živopisne kalifornijske ravnice Zemlja se cepa na dva dela uz gromoglasno podrhtavanje tla
