Trka za osvajanje kraja sveta - Antarktika
Dve ekspedicije, norveška koju je predvodio istraživač Roald Amundsen i britanska pod vođstvom mornaričkog kapetana Roberta Falkona Skota krenule su u ovaj hrabri poduhvat. Norvežani su na put krenuli sa 4 saonica koje su vukli psi dok su se Britanci odlučili da u poduhvat krenu pešice. Razlozi su ležali u tome što su imali mistična uverenja da na pol treba stići vlastitim snagama (stopama) ali i delom u tome što njihova ekspedicija i nije imala previše iskustva u vožnji psećim zapregama. Bazični kampovi dveju ekspedicija bili su udaljeni oko 800 km. Norvežani su pošli iz zaliva Vejls dok su Britaci za početnu stanicu imali Rosovo ostrvo. I trka za ulazak u istoriju je mogla da počne...
Meseci borbe sa surovom prirodom
Ekspedicije su na svoj put krenule 19. oktobra. Posle mesec dana Norvežani su naišli na najteži deo puta, uspinjanje uz glečer Aksel Hajberg do platoa koji se nalazi na njegovom vrhu. Pobedivši sve prepreke nastavili su dalje sve dok se 14.12.1912. u 15 časova njihovi merni uređaji nisu zaustavili označivši tako dolazak na Južni pol planete Zemlje.
Sredinom januara Brtanci su stigli na isto mesto i ugledali norvešku zastavu i obeležja Amundsenove ekspedicije. Shvativši da su izgubili trku kapetan Skot je u svom dnevniku napisao; „Dragi Bože ovo je strašno mesto, strašno“. Nažalost u pokušaju da se vrati do svog logora svi su izgubili živote. Članovi posede Outs i Evans koji su već imali teške promrzline i ubrzo su napustili svoje kolege.
Kada je podoficir Outs shvatio da zbog svojih povreda usporava svoje kolege namerno se izdvojio od ekipe i izgubio dajući im tako veće šanse da prežive. Nažalost, njegova hrabra žrtva nije bila dovoljna.
Ostala tri člana ekspedicije nastavila su svoju borbu sve do marta kada ih je mećava zaustavila. Kada su ih članovi nove ekspedicije pronašli u njihovom smrznutom šatoru u novembru iste godine izgledali su kao da su samo zaspali.
Po pobedniku ekspedicije, velikom istraživaču Amundsenu, danas nosi naziv jedno polarno more uz obale Antarktika.
Geografija
Čuvar i vladar Dalekog istoka, grad bogate vojne istorije sa željom da postane moderna svetska metropola, najbolji je opis Vladivostoka
Usamljena, nepristupačna i ledena, sa vatrenim i pomalo poetskim imenom Ognjena Zemlja krasi sam jug američkog kontinenta
Prirodne lepote i specifičnosti učinile su Havaje jednom od najpoželjnijih destinacija planete. Vulkani su najaktivniji faktor koji utiče na pejzaž ostrva
Ogromno veštačko jezero na granici Arizone i Jute snabdeva električnom energijom 5 saveznih država SAD-a. Ujedno pleni lepotom, ponajviše dubokim kanjonima
Lednici, vulkani, gejziri, vodopadi, jedinstvena flora i fauna samo su deo čudesne prirode Islanda, jednog od najlepših ostrva na svetu!
Jedan od najstarijih planinskih venaca na svetu već milionima godina čuva svoje tajne zahvaljujući večitoj izmaglici koja ga štiti
Proces globalizacije učinio je da se osetimo kao da živimo u "globalnom selu" dok nam moderne tehnologije daju osećaj da možemo videti ceo svet kao "na dlanu".
Grandiozni vrtlozi, ogromni plimski talasi, kitovi, foke, ajkule i prelepi pejzaži na obali od crvenog peščara. Sve ovo i još mnogo toga lepog nudu Zaliv Fandi
Miroljubiva zemlja prepuna divljih životinja koju čuvaju pripadnici drevnog plemena naoružani samo lukom i strelom
Nacionalni Parkovi Fjordlend i Kukova planina deo su nestvarno lepe i očuvane prirode novozelandskog Južnog Ostrva...
