Trka za osvajanje kraja sveta - Antarktika
Dve ekspedicije, norveška koju je predvodio istraživač Roald Amundsen i britanska pod vođstvom mornaričkog kapetana Roberta Falkona Skota krenule su u ovaj hrabri poduhvat. Norvežani su na put krenuli sa 4 saonica koje su vukli psi dok su se Britanci odlučili da u poduhvat krenu pešice. Razlozi su ležali u tome što su imali mistična uverenja da na pol treba stići vlastitim snagama (stopama) ali i delom u tome što njihova ekspedicija i nije imala previše iskustva u vožnji psećim zapregama. Bazični kampovi dveju ekspedicija bili su udaljeni oko 800 km. Norvežani su pošli iz zaliva Vejls dok su Britaci za početnu stanicu imali Rosovo ostrvo. I trka za ulazak u istoriju je mogla da počne...
Meseci borbe sa surovom prirodom
Ekspedicije su na svoj put krenule 19. oktobra. Posle mesec dana Norvežani su naišli na najteži deo puta, uspinjanje uz glečer Aksel Hajberg do platoa koji se nalazi na njegovom vrhu. Pobedivši sve prepreke nastavili su dalje sve dok se 14.12.1912. u 15 časova njihovi merni uređaji nisu zaustavili označivši tako dolazak na Južni pol planete Zemlje.
Sredinom januara Brtanci su stigli na isto mesto i ugledali norvešku zastavu i obeležja Amundsenove ekspedicije. Shvativši da su izgubili trku kapetan Skot je u svom dnevniku napisao; „Dragi Bože ovo je strašno mesto, strašno“. Nažalost u pokušaju da se vrati do svog logora svi su izgubili živote. Članovi posede Outs i Evans koji su već imali teške promrzline i ubrzo su napustili svoje kolege.
Kada je podoficir Outs shvatio da zbog svojih povreda usporava svoje kolege namerno se izdvojio od ekipe i izgubio dajući im tako veće šanse da prežive. Nažalost, njegova hrabra žrtva nije bila dovoljna.
Ostala tri člana ekspedicije nastavila su svoju borbu sve do marta kada ih je mećava zaustavila. Kada su ih članovi nove ekspedicije pronašli u njihovom smrznutom šatoru u novembru iste godine izgledali su kao da su samo zaspali.
Po pobedniku ekspedicije, velikom istraživaču Amundsenu, danas nosi naziv jedno polarno more uz obale Antarktika.
Geografija
Motivisan željom za vlašći i strahom od njenog gubitka stari vladar Šri Lanke podario nam je neverovatnu tvrđavu koja oduzima dah
Jedna od najviših stena na svetu, šesti najviši vodopad planete i bezbroj savršenih kuataka neokrnjene prirode samo su deo čari magičnog nacionalnog parka
Proces globalizacije učinio je da se osetimo kao da živimo u "globalnom selu" dok nam moderne tehnologije daju osećaj da možemo videti ceo svet kao "na dlanu".
Zašto je Francuska jedna od omiljenih turističkih destinacija turistima sa svih meridijana delom vam može odgonetnuti čarobna dolina reke Dordonje
Lednici, vulkani, gejziri, vodopadi, jedinstvena flora i fauna samo su deo čudesne prirode Islanda, jednog od najlepših ostrva na svetu!
Pročitajte kako i zašto vulkan postaje gejzir stvarajući pritom neke od najlepših predela koje ste videli.
Poznato je da nema aktivnih vulkana na teritoriji Srbije. Ali je manje poznato da je na teritoriji naše zemlje u geološkoj prošlosti bilo itekako vatreno.
Zanosna planinska jezera, lednički jezici i visoki vrhovi prekriveni snegom uz bogatu alpsku floru i faunu razlog su zašto je Džasper omiljeni Park u Kanadi
Poslednja kolonija u Evropi sa svojom prebogatom istorijom, sjajnom prirodom i nestvarnim vidikovcima idealna je za jednodnevni izlet
U srcu magične Laponije krije se najveće i najlepše finsko jezero. Prelepa priroda i laposke legende koja ga okružuju ubediće vas da brzo zavolite Inari
