Poljoprivredne oblasti sveta
Već više od 10.000 godina stanovništvo naše planete bije neprestanu bitku sa glađu. Od primitivnih sakupljača plodova do moderne sofisticirane proizvodnje hrane poljoprivredne aktivnosti jedne su od najvažnijih za opstanak stanovništva. Različite klimatske, pedološke i geološke osnove određenih delova sveta uslovile su mnoštvo različitih tipova i podtipova poljoprivredne proizvodnje.
Različite poljoprivredne oblasti širom planete Zemlje
Najstariji oblici poljoprivrede jesu lov i sakupljanje plodova. Iako retko i dan danas u udaljenim područjima centralne Amazonije i delovima Arktika žive plemena koja se prehranjuju na ovaj način. Nadolazeća civilizacija sve više ugrožava njihov opstanak i tradicionalne tehnike preživljavanja, ali oni uspešno odolevaju podsećajući nas na rane početke našeg društva. Nomadsko gajenje stoke, danas prisutno u nekim delovima Afrike, Srednjeg istoka i Centralne Azije takođe je drevna poljoprivredna tehnika. Praktikuje se u uslovima gde loše zemljište ili velike hladnoće ne dozvoljavaju klasično gajenje useva. Najčešće se gaje otporne životinjske vrste poput koza, jakova ili irvasa.
Krčenje i spaljivanje vegetacije je nažalost široko rasprostranjen vid poljoprivrede u tropskim oblastima, po najviše u Amazoniji i subsaharskoj Africi. Proces proizvodnje se zasniva na krčenju i spaljivanju delova tropskih šuma čiji hranljivi pepeo služi kao osnova za uzgajenje kultura poput manioke ili slatkog krompira. Posle samo nekoliko godina zemljište gubi svoju plodnost te je neophodno spaljivati nove količine šuma. Iako se na ovaj način nepovratno gube značajne šumske površine podatak da se 1/25 stanovnika sveta prehranjuje na ovaj način navodi nas na zaključak da se sa ovom praksom neće prestati.
U tropskim oblastima svih kontinenata većina glavnih useva se komercijalno gaji na plantažama. Plantaže čaja, kafe, kakaovca, banana, palminog ulja, šećerne repe i trske prehranjuju milione stanovnika. Većina ovih proizvoda gaje se za komercijalne potrebe tj. izvoz a glavni proizvođači su bivše kolonijalizovane države.
Gajenje žitarica i pirinča najvažnije su aktivnosti na planeti. Najvažnije su zato jer najviše učestvuju u ishrani stanovništva. Tri žitarice ( kukuruz, pirinač i pšenica) čine preko polovine svetske hrane. Većina sorti žitarica se gaji u umerenim klimatskim područjima, mahom u velikim kultivisanim ravnicama. Izuzetak je pirinač, tropska i suptropska kultura, koja se već više od 5.000 godina gaji na karakterističnim terasastim padinama u izobilju vlage.
Osim biljaka gajenje domaćih životinja drugi je vid poljoprivredne proizvodnje. Postoje mnoge varijacije stočarske proizvodnje. Gajenje stoke na ranču, najčešće na srednjim geografskim širinama glavni je izvor mesa za ljudsku ishranu. Zemlje severne i Južne Amerike i Australije prednjače u ovom tipu proizvodnje. U područjima gde su nešto suroviji uslovi (suše, hladnoća ili vrućina) gaje se milioni grla ovaca. Ova ekonomična životinja osim u ishrani stanovništva gaji se i zbog proizvodnje vune. U vlažnim oblastima umerenog pojasa gaje se krupnije domaće životinje (poput krave) zarad proizvodnje mleka neophodnog u ishrani.
Osim gore navedenih postoje još mnoge varijacije u poljoprivrednoj proizvodnji. Primera radi topla mediteranska klima širom sveta je poznata po najkvalitetnijim sortama maslina i grožđa koje u njoj uspevaju. Komercijalna poljoprivreda izneverila je tzv. Hortikulturu. Mekano voće, salate i povrće intenzivno se gaje u prodajne svrhe. Zbog sve većih potreba stanovništva za hranom svetska tržita osvajaju genetski modifikovani proizvodi. Uprkos znatno povećanom prinosu ovakav vid proizvodnje izaziva velike kontraverze zbog negativnog uticaja na zdravlje ljudi.
Jedno je sigurno, sve veći broj stanovnika na našoj planeti imaće sve veće potrebe za hranom. A 10 milenijuma duga tradicja poloprivrede daje nam nadu da ćemo pronaći nove i unaprediti stare poljoprivredne tehnike i na taj način proizvesti dovoljne količine. Ono što je jako važno napomenuti je da masovna poljoprivredna proizvodnja u značajnoj meri menja prirodne odlike određenog područja. Kako je prirodne ravnoteža naše planete veoma krhka mora se obratiti posebna pažnja na njenu zaštitu...
Geografija
Čarobna obala stišnjena između visokih planina i bistrog dubokog mora jedna je od retkih koja podjednako očarava i sa kopna i sa mora
Ogromna delta Ganga i Bramaputre obrasla gustom šumom mangrova vrvi od bogatog životinjskog sveta. Primat drži kraljevski bengalski tigar...
Pelepo koralno ostrvo, nekada deo afričkog kontinenta, poznato i kao „ostrvo začina“ jedna je od retkih oaza naše planete koja odoleva urbanizaciji
Iako za Dablin kažu da je grad sa najbolje organizovanim javnim prevozom preporučuje se da ga obiđete peške i usput posetite što više čuvenih pabova
Ako mislite da nešto ne može biti sablasno i jezivo a istovremeno prelepo i primamljivo pogledajte šta je priroda stvorila u planinskoj divljini Južne Amerike
Bajkoviti zalasci sunca iznad krošnji baobaba i jedinstveni prirodni ambijent izdvajaju Madagaskar kao jedno od najlepših svetskih ostrva
Grandiozni vrtlozi, ogromni plimski talasi, kitovi, foke, ajkule i prelepi pejzaži na obali od crvenog peščara. Sve ovo i još mnogo toga lepog nudu Zaliv Fandi
Šuma koju čovek decenijama nije dotakao dom je nekih od najugroženijih i najzanimljivijih životinja Evrope
Nekada vlažna i plodna površina sada je vrela i naizgled mrtva pustinja. Ali izgled vara. Ovo surovo mesto vekovima je dom Tuarezima i po kojoj adaks antilopi
Davno u srednjm veku nastala je "Raška" preteča današnje srpske države. Vremenom njen oblik, veličina i ime su se menjali. Sličnu sudbinu dele mnoge države!
