Mars, naš budući dom!?

Svedoci smo neumoljivog crpljena resursa na planeti Zemlji. Vode se naučne polemike može li planeta koja je dom našoj rasi to podneti i još koliko dugo. Jedan deo naučne javnosti okrenuo se traganju novog doma u svemiru. Kao logičan kandidat istakao se Mars, planeta nama najbliža i sa najsličnijom površinom zemaljskoj od svih planeta našeg sistema. Koliko je zaista Mars sličan Zemlji?

Mars je 50-ak % dalji od Sunca u odnosu na Zemlju, otprilike je duplo manji i potrebno mu je 687 zemaljskih dana da obiđe krug oko Sunca. Inače, dan na Marsu malo je duži od onog na našoj planeti. Atmosfera na Marsu dosta je drugačija. Oko 95 % je sačinjena od ugljen-dioksida uz malo azota, kiseonika i vode. Pritisak pri površini iznosi oko 6 milibara (nešto sličnu pritisku na 35 km u visinu od površine Zemlje), dnevne temperature oko ekvatora budu oko 20 C^o a noćne se spuštaju ispod – 80 C^o dok retka atmosfera ne pruža dovoljnu zaštitu. Ukratko nije moguć život ljudi bez zaštitnih svemirskih odela. Pogotovo kada se svemu dodaju velike oluje koje mogu trajati bez prekida mesecima.

I dok uslovi na površini Marsa zahtevaju grandiozne naučne projekte kako bi život judi bio moguć geološki sastav planete uliva određenu nadu. Crvena planeta dobila je takav nadimak zbog stenovitih površina bogatim gvožđem čiji oksidi daju prepoznatljivu boju rđe čitavoj planeti. Za razliku od naše planete koja je podeljena na mnogobrojne tektonske ploče čijom aktivnošću nastaju razorni zemljotresi i rasedi Mars ima kompaktnu strukturu. U reljefu se jasno razlukuju severna i južna polulopta. Dok na severnoj imamo prostrane visoravni iznad kojih se uzdiže najviša planina solarnog sistema na jugu dominiraju krateri nastali udarima nebeskih tela. Sistem masivnih kanjona nazvan Marinerova dolina dužine 4000 km i širine oko 700 km najdominantniji je oblik reljefa južno od ekvatora.

Ono što posebno uliva nadu jesu tragovi poplava uočljivi u ovoj dolini. Pretpostavlja se da je poplava nastala topljenjem velike količine leda skladištenog ispod površine Marsa. Veruje se da voda povremeno izbija na površinu Marsa ali zbog izuzetno retke atmosfere ona praktično odmah ispari dejstvom sunčeve svetlosti i toplote. Činjenica da smrznute vode na Marsu ima u izobilju jedan je od preduslova da se na planeti začne život i kreiraju uslovi neophodni za formiranje ljuskih zajednica. Kada već pominjemo život vredi pomenuti da (još uvek) nije pronađen dokaz života na crvenoj planeti. U meteoritu koji sa Marsa doleteo na površinu Zemlje pronađeni su maleni kristalni lanci koji podsećaju na delove bakterija koje žive i na Zemlji. Postoji šansa da su ovi tragovi nastali mineralizacijom. Isto tako, u atmosferi Marsa je pronađen metan za koji se ne zna da li je nastao geološkim procesima ili potiče od mikroorganizama. Bilo kako bilo, život na Marsu nije ustanovljen a ako ga ima veruje se da bi to mogli biti isključivo neki mikroorganizmi.

Da li je moguće i kako prilagoditi gore pomenute surove uslove onima koji su optimalni za život ljudi? Da bi se to ostvarilo neophodno je najprostije rečeno izazvati ozbiljne klimatske promene na planeti. Neprestano se izrađuju naučne studije o tome i sada ih već možemo podeliti u dve grupe. Prve bi bile one studije koje predlažu dugotrajan proces ubacivanja određenih gasova staklene bašte koji bi doveli do zagrevanja planete i formiranja drugačijih uslova na njoj dok drugu grupu čine radikalnije metode poput bacanja termonuklearnih bombi na zaleđene polove Marsa.  Kako god, sve je ovo za sada u domenu naučne-fantastike. Ali isto tako je nekada izgledalo nemoguće ljudima da lete, osvajaju okeanske dubine ili putuju na Mesec pa ih je nauka tamo odvela. A dok ne doživimo  novi veliki naučni proboj i kolonijalizujemo Mars bilo bi dobro da ovu planetu koju imamo malo bolje čuvamo i poštujemo.