Klimatske oblasti sveta

Svi volimo da pratimo vremensku prognozu. I dok vreme predstavlja trenutno, kratkoročno stanje na određenoj teritiriji klima je zapravo dugogodišnji režim vremenskih prilika. Dobija se višegodišnjim istraživanjem, praćenjem i analiziranjem klimatskih elemenata. Posle mnogo vekova praćenja klime naučnici su ustanovili da je najlakše klimu predstaviti kroz nekoliko glavnih klimatskih tipova od kojih svaki ima mnoštvo podtipova na čije formiranje utiču mnogobrojni prirodni faktori. Kada ta istraživanja prenesemo na geografsku kartu ili globus lako je uočiti nekoliko karakterističnih klimatskih oblasti na planeti Zemlji.

Klimatski tipovi tropske oblasti

Osnovna karakteristika klimatskih tipova ove oblasti jesu visoke temperature vazduha zbog čeka se nazivaju i žarkim klimatima. U zavisnosti od količine i rasporeda padavina izdvajamo ekvatorijalnu klimu odnosno žarku klimu sa padavinama tokom cele godine. Karakterišu je male varijacije u temperaturi vazduha i dužini obdanice što dovodi do razvoja veoma bogatog biljnog i životinjskog sveta. U bujnim četinarskim šumama  ove oblasti živi oko polovina svih životinjskih vrsta na planeti. Zastupljena je oko ekvatora u Južnoj Americi, Aziji i Africi. Nasuprot tome u jugoitočnoj Aziji, Koreji, delu Japana, na krajnjem severu Australije, delovima severoistočne obale Južne Amerike  i zapadne Afrike zastupljena je tzv. monsunska klima. Ovo je tip tropske klime sa periodima suvog vremena ali i periodima snažnih (monsunskih) padavina često praćenih snažnim olujama. Nešto sličnom ovom tipu klime srećemo recimo u Sahelskoj Africi, delovima južne Amerike i priobalju Centralne Amerike gde vlada tropska klima sa izraženim kišnim periodima. Iako su temperature visoke čitave godine tokom kišne sezone se izluči oko 95% padavina.

Klima umerenih širina

Ogromno prostranstvo koje zahvataju i raznovrsna priroda srednjih geografskih širina uslovljavaju i veoma širok dijapazon klimatskih tipova. Najlakše je uočiti žarku i suvu klimu koja je rasprostranjena u pustinjskim oblastima srednjih geografskih širina. Nedostatak padavina uslovljava odsustvo živog sveta u njima. Topla umerena klima karakteristična je za Sredozemlje, Kaliforniju i jugoistok SAD-a a glavne odlike su joj blage zime i topla i prilično suva leta. Pogoduna je za uzgajanje aromatičnog bilja poput ruzmarina.

Sveža umerena ili maritimna klima rasprostranjena je na umerenim šiinama zapadne obale SAD-a, severne i zapadne Evrope, na Tasmaniji i Novom Zelandu. Snažni vetrovi sa okeana donose mnoštvo padavina tokom cele godine. Živopisan irski okrug Keri uzima se kao primer mesta ovog klimata. Nasuprot ovom tipu klime stoji kontinentalna umerena klima zastupljena u centralnim delovima velikih kontinentalnih masa, ponajviše Severne Amerike, Evrope i Azije. Odlikuju je ogromne temperaturne razlike između leta i zime i odsustvo padavina.

Na karajnjem severu i jugu naše planete ostaju nam hladne polarne oblasti sa istom takvom klimom. Ova zona zauzima veće geografske širine od 66,5 o (krajnji sever Evrope, Azije, Severne Amerike i Grenland). Ekstremno niske temperature i izostanak padavina tokom većeg dela godine glavni su razlozi zašto u ovim širinama srećemo ledene pustinje.

Odstupanje od ovih osnovnih tipova čine ostrvska klima zastupljena na izolovanim ostrvima i u nekim priobalnih oblastima umerenih širina. Odlika vode da se sporije hladi i zagreva uslovljava da ova mesta imaju svežiju klimu leti a blažu zimi od okolnog kopna. Takođe, na visokim planinama vlada tzv. planinska klima. Odlika da se u proseku na 1 km visine spusti za 6,5 oC (termički gradijent) i činjenica da se vazduh na visinama kondenzuje čini planinska područja hladnijim i vlažnijim od okolnih dolina. Jako je važno napomenuti da je ova opšta podela na klimatske tipove uslovna jer se oni često prepliću pod uticajima reljefa i drugih fizičko-geografskih faktora.

Za razvoj turizma najpovoljniji su planinski tip klime zbog upražnjavanja sportova na snegu i žarki tip u blizini velikih vodnih objekata kao preduslova za razvoj kupališnog turizma.