Jezero Turkana, dom prvih ljudi

Pepeljasti pejzaž ugašenih vulkana i korita lave usred kog se nalazi velika vodena površina smešten je usred Afričke pustinje i podseća na pravu fatamorganu. Jezero je deo Svetske kulturne baštine i najsevernije je od svih na poznatoj Jezerskoj visoravni.

Jezero čudesnog izgleda

Zbog spektra plavih i zelenih nijansi boja koje potiču od algi nastanjenih u jezeru Turkana je širom sveta poznato po nadimku More nefrita. Jedina pritoka jezera je reka Omo u Etijopiji a kako jezero nema otoku nivo mu varira u zavisnosti od padavina. Jezero je posebno neobično zbog kontrasta koji vlada unutar jezera  i neposredno okolo njega (bogat živi svet) i potpuno puste i neplodne okoline. Možda zbog toga u zapadnom svetu Turkanu znaju kao “mesto kao iz Doba Jure“.

Arheološki značaj jezera

Odmah posle otkrivanja jezera od strane zapadnjaka 1888. godine pronađeni su ostaci starih ljudskih lobanja u njegovoj okolini. Osam decenija kasnije jezero postaje slavno u celom svetu kada na njegovim obalama čuveni naučnik Ričard Liki pronalazi ljudske ostatke stare  tri miliona godina. Naučnici do današnjeg dana veruju da se ljudski rod na ovom mestu izdigao na dve noge i ovo je ostalo jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta...

Turkana danas

Oblast oko jezera danas je najposećenija od strane mnogobrojnih naučnih ekspedicija ali i ljubitelja safari turizma iz celog sveta. Ovde zaljubljenici u prirodu i životinje hrle ne bi li videli nekog od 22.000 nilskih krokodila, mnogobrojnih flamingosa, mrežastih žirafa, nilskih konja, nekoliko vrsti zebri, oko 40 vrsti riba i mnogobrojne ptice močvarice. Uprkos izuzetno oskudnim prirodnim resursima nekolicina siromašnih afričkih plemena već vekovima preživljavaju u oblasti jezera Turkana. Njihove tradicionalne tehnike lova i ribolova, ali i izgradnje domova samo povećavaju osećaj da je čovek od davnina pripadao ovom mestu.