Galapagos, arhipelag čiji je jedinstveni živi svet inspirisao Čarlsa Darvina
Usamljen, na sred pučine Tihog okeana i na 1.000 km daleko od obale Ekvadora kome pripada nalazi se arhipekag Galapagos. Ostrva su vulkanskog porekla što je posledica položaja na jednoj od poznatih vrućih tačaka Vatrenog pojasa Pacifika. Zanimljivo je da je živi svet Galapagosa nastao pre nekih 10 miliona godina, i od tada ostao nepromenjen, a najstarije ostrvo u današnjem arhipelagu staro je oko 3,3 miliona godina. Kako se okeansko dno milionima godina pomera ka Južnoj Americi stara ostrva polako tonu dok vulkanska aktivnost formira nova a živi svet lagano migrira prateći ove tektonske aktivnosti. Na nekim od ostrva u arhipelagu postoje aktivni vulkani visoko skoro 2.000 m. Najveći deo ostrva pust je i neplodan sa oskudnom vegetacijom. Ovakvom okruženju doprinosi i veoma topla klima sa temperaturama 28-30 oC u svim mesecima.
Galapagos od vremena Inki do Čarlsa Darvina
Istorijiski nalazi kažu da je do Galapagosa prvo doplovio vladar Inka Tupak Jupanki još u 15-om veku. Kasnije u prvoj polovini 16-og veka nošena olujom do egzotičnih ostrva je „bačena“ flota panamskog biskupa Tomasa de Barlange. Najvažnija poseta arhipelagu je ona iz 1835. godine. Tada je mladi Čarls Darvin doplovio dovde i upoznao jedinstveni životinjski svet ostrva. On je probudio ideje u njegovoj glavi od kojih je kasnije razradio čuvenu i danas priznatu teoriju o evoluciji i poreklu vrsta. Danas na ostrvima postoji istraživačka stanica koja nosi ime poznatog naučnika i ima za primarni cilj zaštitu i očuvanje jedinstvenih životinjskih vrsta.
Taj neverovatan živi svet Galapagosa – jedinstven i ugrožen
Sudbina Usamljenog Džordža, poslednje jedinke svoje vrste, postala je simbol Galapagosa i svih ugroženih vrsta na našoj planeti. Džordž je decenijama odolevao kao jedini predstavnik jedinstvene vrste kornjača koja je živela samo na ovom mestu. Njegovim uginućem 2012. godine i zvanično je sa lica Zemlje nestala još jedna životinjska vrsta. Na taj način od ukupno 14 vrsti kornjača koliko je do nedavno živelo na Galapagosu sada ih je ostalo svega 11. Džordž i Galapagos treba svima da nam služe kao pokazatelj da ljudi i dalje nedovoljno brinu o planeti koja ima daruje život i njenim živim bićima.
Životinje koje naseljavaju arhupelag su toliko izolovane i u nedostatku posetioca i grabljivica prosto ne znaju za strah. Najčešće se ni najmanje ne plaše ljudi tako da je moguće prići im jako blizu, dotaći ih ili ako ste u vodi roniti pored njih, a da one i ne reaguju.
Osim nezaobilaznih kornjača druga životinja karakteristična za Galapagos jeste zeba. Mnoge vrste ove divne ptice naseljavaju arhipelag. Posebno su zanimljive vampirske Zebe koje se hrane krvlju morskih riba tako što ih kljucaju u glavu. Procenjuje se da oko 13 vrsti zeba naseljava Galapagos.
Stotine guštera i iguana dominiraju kopnenim delom arhipelaga i svaki pogled na njih je pogled u prošlost budući da su potpuno nepromenjeni milionima godina. Uz njih arhipelag nastanjuju ptice poput flaminga, kratkonoge blune, fregate i mali pingvini dok u vodama plivaju jata riba uz pokoju krznenu foku ili morskog lava…
Geografija
Zemljin verni pratilac već milijardama godina nije samo satelit koji kruže oko nje. Mnogi procesi na našoj planeti direktno zavise od sila Meseca...
Ako želite da vidite idiličnu sliku iz Afrike sa velikom koncentracijom egzotičnih životinja iznad čijih staništa se nadvija legendarni Kilimandžaro...
Sklop kulturno-istorijskih lokaliteta, predivne prirode i simpatičnih malih naselja čini Ohrid i okolinu nedoljivo privlačnim
Koji događaji su pokrenuli naše pretke da od primitvnog sakupljača plodova postanu najdominantnija vrsta na planeti Zemlji?
Pomalo skrajnut sa glavnih turistučkih ruta moderana metropola Gvadalahara je zadržala svu toplinu malog mesta koju rado deli sa svima
Šta se sve krije pod debelim slojem leda i velom polarnog mraka u vodama Severnog ledenog okeana?
Na jugu zaliva San Francisko nalazi se tehnološki raj, zona iz koje dolaze izumi koji menjaju naš svet neslućenom brzinom
Poznato je da nema aktivnih vulkana na teritoriji Srbije. Ali je manje poznato da je na teritoriji naše zemlje u geološkoj prošlosti bilo itekako vatreno.
Krokodili ljudožderi, visoki soliteri termita, barske ptice i tragovi drevne aboridžinske umetnosti samo su deo onoga što nudi divljina Kakadu
Vulkani svojom aktivnošću već milionima godina utiči na izgled naše planete. Izlivanje magme u dubinama Zemljine kore najintenzivnija je vulkanska aktivnost
