Fjordovi-ledeni morski zalivi
Šta je to zapravo fjord?
Fjordovi su vrsta morskih zaliva. Karakteriše ih velika dužina i dubina kao i strme padine koje se dižu sa tri strane zaliva, bistra voda i izuzetna priroda koja ih okružuje.
Kako nastaje fjord?
Fjordovi su potopljene doline nekadašnjih lednika. To znači da je za vreme poslednjeg ledenog doba postojao lednik koji je kretajući se ka moru erodirao kopno, pravio svoju dolinu koja je kasnije, otapanjem lednika i podizanjem nivoa svetskog mora, potopljena i postala zaliv kakav mi danas nazivamo fjord.
Gde se mogu pronaći fjordovi?
Ustaljeno je mišljenje da se fjordovi mogu pronaći samo u Skandinaviji. Najveći broj njih se zaista nalazi u ovoj regiji, posebno uz obalu Norveške ali fjordova ima i na Islandu, Farskim Ostrvima, Novom Zelandu, na jugu Čilea, obalama Aljaske, Kanade, Grenlanda, Antarktika...
Najpoznatiji fjordovi?
Svakako najpoznatiji jeste Sogne fjord u Norveškoj. Jarkoplava vodena površina Sogne fjorda probija se na dužini od 184 km kroz planine do središta Norveške. Mirna površina vode, živopisna imanja smeštena na plodnim zaravnima na rubu fjorda sa belim kućama prekrivenim crvenim krovovima i strme netaknute strane zaliva koje naglo izranjaju iz vode postale su karakteristične slike koje su nam svima u glavi kada se pokuša zamisliti tipičan norveški predeo. Fjord je širok oko 5 km, voda je duboka do 1200m a kada se na to doda i visina padina iznad nivoa vode dolazi se do podatka da je dolina nekadašnjeg lednika oko 2100m, ili poređenja radi 600 m više od čuvenog Velikog kanjona u Koloradu. U fjord se sliva otopljena voda poslednjih ostataka ledene kape u Norveškoj, tzv. Jostedala što održava temperaturu vode u zalivu dosta niskom.
Norveški Fjordovi Geirangerfjorden i Nærøyfjord su se zbog svojih prirodnih lepota našli na Uneskovoj listi Svetske baštine.
Na Novom Zelandu postoji Nacionalni Park Fiordland smešten na jugo-zapadnom kraju zemlje...
Na samom jugu Južne Amerike, u delu Patagonije koji pripada Čileu sreću se manji ali veoma živopisni fjordovi.
Stari Vikinzi su krili u uzanim i dubokim fjordovima svoje brodove i odatle napadali i pljačkali nespremne moreplovce ali i kretali na pionirska krstarenja sve do obala Engleske i Evrope.
Geografija
Daleko na zapadu Južne Amerkike, uz obalu Tihog okeana, krije se Atakama, jedinstveni predeo u kome nije bilo kiše decenijama
Ogromno veštačko jezero na granici Arizone i Jute snabdeva električnom energijom 5 saveznih država SAD-a. Ujedno pleni lepotom, ponajviše dubokim kanjonima
Tamo ćete videti spomenike od kamenog doba do danas, najveće prirodne lepote i poštovaće vas više od rođenog oca. Šta više poželeti?
Jedna od poslednjih nerešenih misterija moderne nauke svake godine u dubine Atlantika odvlači avione, brodove i ljude bez ikakvog traga
One su preslatke, ugrožene, simpatične i svi ih vole.... One su pande! A na ovom mestu im se posvećuje posebna pažnja i sve je podređeno njima...
Kada priroda spoji naizgled nespojivo, led i vatru, kao u slučaju Islanda dobije se nešto prelepo i neverovatno
Kao i svako drugo nebesko telo i Zemlja se ponaša kao magnet. Ogromni ali poprilično slab magnet.
Ogromna delta Ganga i Bramaputre obrasla gustom šumom mangrova vrvi od bogatog životinjskog sveta. Primat drži kraljevski bengalski tigar...
Piramida Sunca, Mesečev hram, Avenija mrtvih i grandiozne palate samo su senka stare slave nekada najvećeg grada Amerike
Od simpatičnih i romantičnih do šaljivih i neverovatnih. Svi svetski gradovi nose neki nadimak. A da li ih oni opisuju na pravi način?
