Fjordovi-ledeni morski zalivi
Šta je to zapravo fjord?
Fjordovi su vrsta morskih zaliva. Karakteriše ih velika dužina i dubina kao i strme padine koje se dižu sa tri strane zaliva, bistra voda i izuzetna priroda koja ih okružuje.
Kako nastaje fjord?
Fjordovi su potopljene doline nekadašnjih lednika. To znači da je za vreme poslednjeg ledenog doba postojao lednik koji je kretajući se ka moru erodirao kopno, pravio svoju dolinu koja je kasnije, otapanjem lednika i podizanjem nivoa svetskog mora, potopljena i postala zaliv kakav mi danas nazivamo fjord.
Gde se mogu pronaći fjordovi?
Ustaljeno je mišljenje da se fjordovi mogu pronaći samo u Skandinaviji. Najveći broj njih se zaista nalazi u ovoj regiji, posebno uz obalu Norveške ali fjordova ima i na Islandu, Farskim Ostrvima, Novom Zelandu, na jugu Čilea, obalama Aljaske, Kanade, Grenlanda, Antarktika...
Najpoznatiji fjordovi?
Svakako najpoznatiji jeste Sogne fjord u Norveškoj. Jarkoplava vodena površina Sogne fjorda probija se na dužini od 184 km kroz planine do središta Norveške. Mirna površina vode, živopisna imanja smeštena na plodnim zaravnima na rubu fjorda sa belim kućama prekrivenim crvenim krovovima i strme netaknute strane zaliva koje naglo izranjaju iz vode postale su karakteristične slike koje su nam svima u glavi kada se pokuša zamisliti tipičan norveški predeo. Fjord je širok oko 5 km, voda je duboka do 1200m a kada se na to doda i visina padina iznad nivoa vode dolazi se do podatka da je dolina nekadašnjeg lednika oko 2100m, ili poređenja radi 600 m više od čuvenog Velikog kanjona u Koloradu. U fjord se sliva otopljena voda poslednjih ostataka ledene kape u Norveškoj, tzv. Jostedala što održava temperaturu vode u zalivu dosta niskom.
Norveški Fjordovi Geirangerfjorden i Nærøyfjord su se zbog svojih prirodnih lepota našli na Uneskovoj listi Svetske baštine.
Na Novom Zelandu postoji Nacionalni Park Fiordland smešten na jugo-zapadnom kraju zemlje...
Na samom jugu Južne Amerike, u delu Patagonije koji pripada Čileu sreću se manji ali veoma živopisni fjordovi.
Stari Vikinzi su krili u uzanim i dubokim fjordovima svoje brodove i odatle napadali i pljačkali nespremne moreplovce ali i kretali na pionirska krstarenja sve do obala Engleske i Evrope.
Geografija
Tamo negde iza Sibira sumorna, neistražena i divlja krije se Kamčatka, vatreno poluostrvo puno prirodnih lepota
Upoznajte jedinstveni pejzaž Vadenskog mora uz obalu Holandije koji oblikuju plima i oseka…
Zemljin verni pratilac već milijardama godina nije samo satelit koji kruže oko nje. Mnogi procesi na našoj planeti direktno zavise od sila Meseca...
U različitim geografskim oblastima naše planete ljudi već milenijumima koriste prirodu da iz nje proizvedu neophodne količine hrane
Trenutak slavlja obojen nadanjima i novim velikim očekivanjima različito se praznuje u različitim delovima sveta i različitim kulturama
Ogromno veštačko jezero na granici Arizone i Jute snabdeva električnom energijom 5 saveznih država SAD-a. Ujedno pleni lepotom, ponajviše dubokim kanjonima
Savane, prerije, pampasi, ljanosi, kauboji i gaučosi uz neke od najređih i najlepših životinja samo su deo onoga što se krije u ovim najvećim nizajama sveta!
Ogromna delta Ganga i Bramaputre obrasla gustom šumom mangrova vrvi od bogatog životinjskog sveta. Primat drži kraljevski bengalski tigar...
Na granici SAD i Kanade nalazi se najveći sistem slatkovodnih jezera na svetu na čijim obalama egzistiraju neki od najznačajnijih metropola kontinenta
Pomalo skrajnut sa glavnih turistučkih ruta moderana metropola Gvadalahara je zadržala svu toplinu malog mesta koju rado deli sa svima
