Erta Ale, afrički predeo strave
Prelep vulkanski predeo istočne Afrike svojim jedinstvenim pejzažom mami uzdahe hrabrih posetilaca. Jezera užarene lave posebno su interesantna…
Hrabri istraživački poduhvati
Još davne 1934. godine britanski istraživač Nezbit je zapisao „ Možda će se naši potomci smejati našim mukama dok smo bolno gmizali preko nepoznatih predela sveta“. Zajedno sa drugim naučnicima i predanim putnicima bio je uveren da se poslednja neistražena područja na Zemlji ne mogu osvojitia da čovek u to ne uloži sav svoj trud. A za otkrivanje ove oblasti trebalo je uložiti i više od toga.
Vodio je ekspediciju na Erta Ale, čiji je cilj bio da pređu 640 km pešice od juga prema severu preko zaravni Danakil. Najveći deo tog prostora prekrivala je kiselo-slana pustinja koja je ležala ispod nivoa mora, a u njoj su bile veoma visoke temperature. Vode gotovo da uopšte nije bilo. Ovde je živelo pleme Afare koje je pratio glas da su okrutni i krvoločni. Nekoliko grupa Evropljana koji su se našli u ovom području smatra se surovo ubijenim. Polazište ekspedicije bilo je od oaze Ausa na reci Avaš, i ruta je vodila sve dublje u pustinju. Temperatura napolju je dostizala i do 75 o . Jednog dana su naleteli na liniju dugu 80 km sa pet vulkana koji su se uspravno dizali iznad ravnice. Vodič je prošaputao njihovo ime Erta Ale odnosno “planine koje se dime”. Najbliži vulkan bio je Umuna, sledeći je bio sam vulkan Erta Ale, izvanredno simetričan iznad koga se dimna perjanica uzdizala prema nebu. Kada su nastavili ka vulkanima, i išli dalje s večnim vatrama iza sebe i slanom ravnicom ispred sebe, istraživačima se ovo područje činilo kao nemilosrdna, jedinstvena i zastrašujuća zemlja. Nezbit ju je prozvao „predelom strave“. Ekspedica je svoju poslednju etapu isla ka Crvenom moru. Hodali su ukupno tri i po meseca i pritom prešli neke od najtežih terena na svetu.
Erta Ale danas
Zaravan Danakil, negostoljubivi dom vulkanskih vrhova Erta Ale, zaista jeste jedan od najnemilosrdnijih predela na svetu. Najveći deo godine to je spržena ravnica prekrivena korom od soli. Pomeranjem Zemljine kore, došlo je do izdizanja planina iznad Crvenog mora, što je za sobom ostavilo na bivšem morskom dnu sloj soli debeo čak i do 3 km. Kiše spiraju soli sa planine i slivaju se u jezero Karum, plitko jezero koje leži na 120 m ispod nivoa mora. Svake godine se nakratko napuni i tada prekriva površinu od 72 km2 oko koje izbijaju vreli izvori. A najveća atrakcija oblasti, jezera rastopljenih stena, obasjavaju čitavu oblast crvenim sjajem i podsećaju nas na pritajenu moć planete..
I ovde žive ljudu?!
Uprkos nemogućim uslovima ovde žive nomadska plemena Afari, baveći se stočarstvom i sakupljanjem soli. Pleme već vekovima žive od soli iz jezera Karuma. Afari su naočiti ljudi, visoki, vitki i žilavi. Žene su im veoma lepe i otmeno nose svoje dugačke smeđe suknje. Muškarci oko bokova nose belu pamučnu tkaninu i preko nje togu.. Afari se uglavnom hrane samo mlekom i mesom. To znači da direktno zavise od vremenskih prilika. Zbog toga dugi sušni periodi imaju za posledicu glad i umiranje životinja, a time direktno i ljudi ovog plemena. Činjenica da vekovima opstaju u ovim surovim uslovima definitivno prirpadnike plemena Afari čini jednim od najzdržljivijih prirpadnika ljudskog roda.
Geografija
Smešten u centru Iberijskog poluostrva Madrid je najveći i glavni grad Španije, jedne od vodećih turističkih sila na svetu
Zamislite pogled na mlečno bele dine iza kojih zalazi sunce dok vi gazite po savršeno čistom pesku bele boje. Postoji mesto gde Vam se to može ostvariti…
Temperaturna anomalija načinila je od Lofotskih ostrva jednu od najneobičnijih i nejlepših turističkih destinacija Evrope
Priroda je čudesna i neizmerno kreativna. Želite dokaz? Možda vas ubedi vulkan visok nekoliko stotina metara koji je pravo niotkuda nikao iz njive sa kukuruzom!
Skoro sva slatka voda sveta i mnoge tajne njegove istorije zarobljene su na najjužnijem, najokrutnijem i najmanje ispitanom kontinentu
Čini se da mirnu i zavodljivu dolinu Rajne niko nije opisao bolje od čuvenog pesnika Hajne i njegove pesme „Lorelaj“...
Jedna od poslednjih nerešenih misterija moderne nauke svake godine u dubine Atlantika odvlači avione, brodove i ljude bez ikakvog traga
Koji događaji su pokrenuli naše pretke da od primitvnog sakupljača plodova postanu najdominantnija vrsta na planeti Zemlji?
Pomalo skrajnut sa glavnih turistučkih ruta moderana metropola Gvadalahara je zadržala svu toplinu malog mesta koju rado deli sa svima
Surovi ledeni kontinent sa veoma retkim ali krajnje neobičnim bićima i hladna okolna mora koja vrve od života karakterišu živi svet Antarktika.
