Ejr, tri u jednom; jezero, pustinja i slana ravnica

Jezero Ejr se zapravo i ne može nazvati jezerom. To su 2 plitka i prostrana udubljenja unutar žedne australijske pustinje. Ejr (eng. Eyre) je najniža tačka kopnenog dela Australije oivičena dinama Sampsonove pustinje na severu, na istoku i zapadu velikim površinama spaljenog zemljišta i kamenja a na jugu mnoštvom slanih i isušenih slatina. Istraživač Piter Vorbeton je pri prvom susretu sa ovim mestom rakao da je naišao na „stravičan prizor mrtvačke ukočenosti“. I zaista pogled na isušeno dno jezera pokriveno solju sa okamenjenim mineralima po rubu koji podsećaju na ledene kristale potvrđuje pomalo grube reči istraživača...

Uspavani život jezera Ejr

Jezero Ejr skuplja vode sa površine velike gotovo kao polovina evropskog kontinenta. Ipak, količina padavina je mala a vrućina i isparavanje ogromno. Velika većina padavina koja se obruši u ove krajeve ispari ili procuri kroz pesak. Povremeno (otprilike jednom u deceniji), kada padne dovoljno kiše koja popuni suve rečne kanale deo nje se probije do jezera, i kanalom Godjer koji spaja dva dela jezera Ejr, popuni plitka udubljenja vodom. Tada se događa neverovatna promena i život bukvaklno eksplodira na Ejru.

Biljke poput Strutovog pustinjskog graška neverovatno brzo procvetaju i završavaju svoj životni ciklus ostavljajući seme za buduće kišne periode. Brojne alge i životinje poput račića koji žive u slanoj vodi ožive praktično u trenutku i površina plitkog jezera podseća na supu koja kipi. Patke, sabljarke, galebovi i ostale ptice migriraju iz svih krajeva kontinenta u potrazi za hranom koje sada ima u izobilju za njih. Riba ima na milione u uzburkanoj slanoj vodi jezera...

Bez vode nema života

Još brže od oživljavanja jezera Ejr ide njegovo ponovno „umiranje“. Čim prestanu padavine vrela pustinjska klima neverovatnom brzinom isisava vlažnost i vodu iz jezera. Stvorenja vode trku za svoj život. Ptići koji su se nedavno izlegli moraju odmah da polete ili će ostati zarobljeni u surovoj i pustoj slanoj ravnici. Ribe su osuđene na surovu smrt kada se voda povuče i ostavi ih bez životnog prostora. Sunce nastavlja da prži i isušuje područje sve dok ga ponovo ne pretvori u sprženo slano glineno tle…

Usled jakih suša površina tla se toliko isuši da postaje tvrda poput betona. Upravo na ovom mestu, na jezeru Ejr, 1964. godine Donald Kembel je u svom automobile na turbo pogon zvanom “Plava ptica” srušio svetski rekord vozivši brzinom od 644 km/h.