Dunav, reka koja spaja civilizacije
Put dug 2.860 km Dunav započinje u Nemačkoj, prvoj od 10 zemalja kroz koje protiče. Do svog ušća u Crno more reka prolazi kroz srce starog kontinenta povezujući narode, tradicije i kulture.
Međunarodni karakter Dunava
Ni jedna druga reka na svetu ne protoče kroz toliko zemalja kao što to čini Dunav. Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina dele jednu od najlepših reka na Zemlji. Osim toga Dunav odvodnjava bar deo teritoroje još 9 evropskih zemalja. Ekonomski, kulturni pa i politički značaj Dunava najbolje možemo uvideti ako se upoznamo sa gradovima izgrađenim na njemu. Počevši od Ulma i Ingolštada u Nemačkoj, preko Linca i Beča u Austriji, slovačke prestonice Bratislave i mađarske Budimpešte, zatim Vukovara u Hrvatskoj, Novog Sada i Beograda u Srbiji sve do Turnu Severina u Rumuniji jasno je da su najlepši i najznačajniji gradovi Centralne Evrope podignuti na obalama ove moćne reke.
Turistički potencijali reke
Osim činjenice da je u najvećem delu svog toka plovna reka za velike brodove što pruža izuzetne potencijale za razvoj nautičkog turizma Dunav ima i mnogo drugih turističkih vrednosti. Već smo pomenuli da su neke od omiljenih turističkih destinacija Evrope nastale na njegovim obalama. Ali osim modernm metropolama Dunav je omogućavao nastanak i razvoj mnogim starim civilizacijama koje danas plene pažnju kako naučnika tako i turista. Može se reći da je dolina Dunava jedna od kolevki evropske civilizacije. Mnogo pre slavne rimske i grčke civilizacije, pre Mesopotamije i Egipta u dolini Dunava postojala je napredna civilizacija sa razvijenom trgovinom, umetnošću, zanatima... Dokazi starih civilizacija pronađeni su nedaleko od Varne i kod Durankulak-a u Bugarskoj, nedaleko od Beograda kod Vinče, kao i u Lepenskom Viru u Srbiji i na mnogim drugim lokalitetima uz obale reke. Neki od pomenutih lokaliteta kriju tragove naseljenosti stare preko 7.000 godina.
Još je više spomenika iz rimskog perioda budući da je Dunav vekovima predstavljao granicu moćnog carstva. Stari gradovi i tvrđve poput Sirmijuma i Viminacijuma (Srbija), Devina u Slovačkoj ili Šarengrada u Hrvatskoj još jedan su dokaz da je Dunav od vajkada bio žila kucavica evropskog kontinenta.
Zaštita i očuvanje Dunava
U modernom društvu sve je teže od zagađenja i uništenja sačuvati važne geografske objekte. Ako je objekat raspoređen kroz više nezavisnih država to predstavlja dodatnu poteškoću. U tom cilju nastala je Međunarodna komisija za zaštitu Dunava koju čini 13 evropskih država a koja radi sa ciljem da se zaštiti i sačuva Dunav i njegova neposredna okolina. U saradnji sa Dunavskom komisijom koje se pretežno bavi problemima plovidbe rekom čini se sve da se korišćenje potencijala Dunava zadrži u granicama koje neće ugroziti egzistenciju same reke i žirelja njenih obala. To je od izuzetnog značaja za celu Evropu jer je Dunav njena prošlost, sadašnjost i budućnost.
Geografija
Najmanja svetska država opčinjava lepotom svoje arhitekture zasnovanoj na religioznoj istoriji
Nešto drugačije od onoga što smo od Grčke navikli... Idealno mesto za beg sa prepune plaže; duboki i uzani kanjon prelepe i netaknute prirode
Sakriveno, usamljeno i gotovo zaboravljeno u nepreglednom sibirskom prostranstvu krije se jedan od najlepših geografskih objekata naše planete
Morska doba (plima i oseka) i talasi svojom snagom formiraju, menjaju i uništavaju obale i plaže širom priobalne zone
Pomalo skrajnut sa glavnih turistučkih ruta moderana metropola Gvadalahara je zadržala svu toplinu malog mesta koju rado deli sa svima
Ako mislite da nešto ne može biti sablasno i jezivo a istovremeno prelepo i primamljivo pogledajte šta je priroda stvorila u planinskoj divljini Južne Amerike
U kom delu sveta vlada koja klima i zašto?
U srcu magične Laponije krije se najveće i najlepše finsko jezero. Prelepa priroda i laposke legende koja ga okružuju ubediće vas da brzo zavolite Inari
Evo od čega se sloj po so sloj sastoji naša planeta
Osim laskave titule najviše planine sveta Himalaji i Mont Everest imaju još mnogo čime da se ponose. Prelepa i netaknuta priroda najviše ta;ke sveta oduzima dah
