Berhtesgaden, prvi u Nemačkoj
Po ugledu na Jeloustoun Nemci su još pred kraj 19-og veka odlučili da savršeno prirodno okruženje alpskih proplanaka zaštite učinivši ga prvim ovakvim predelom u Evropi. I danas posle gotovo 150 godina priroda se još uvek oporavlja od štete nanete joj do tada.
Da li je već bilo kasno?
Iako je pionirski čin da se područje proglasi zaštićenim vredan svake pohvale za neke vrste je on došao prekasno. Većina džinovskih ariša upotrebljena je da se izgrade platforme oko živopisnog jezera Štarnberger, dok su borovi i mirisne limbe korišćeni za ogrev i drvnu građu. Do trenutka stupanja zaštite na snagu već je u nepovrat otišla trećina možda i najlepše alpske šume. Slično su prošle i divlje zveri. Naime, sve životinje koje su smatrane opasnim besomučno su lovljene. Poslednji medved ustreljen je 1835. godine, poslednji vuk sledeće godine dok je poslednji let bradana tragično okončan 1855. Prelepo planinsko cveće lokalno stanovništo je koristilo za različite svetkovine i proslave i dovelo ga na granicu uništenja. Vremenom, svest o važnosti očuvanja prirode nastavlja da raste pa se područje zaštite proširuje sve dok ne postane nacionalni park veličine 210 km2 posle čitavog veka, tačnije 1978.
Kako danas izgleda ovaj alpski predeo?
Posle decenija najrigoroznije zažstite područje se polako oporavlja. Šumama je omogućeno da se prirodno razvijaju, zabranjen je svaki oblik seče čak i uklanjanje oborenih stabala. Kontroliše se broj divljih životinja kako bi se sprečio njihov nepovoljan uticaj na biljni svet.
Posle toliko vremena priroda je se donekle oporavila ali taj proces je tek započeo. Uz delove oko najviših vrhova okolnih planina na kojima se održala stara vegetacija (bor, omorika, bukva i ariš) područje ponovo podseća na bajkovite alpske proplanke kakve svi zamišljamo. Crkva svetog apostola Vartolomeja smeštena je uz obalu jezera Kenigze i ušuškana mešovitim alpskim šumama. Ova stara bogomolja ostala je kao jedini podsetnik da je čovek nekada gospodario ovim terenima koje priroda polako preuzima pod svoje. Dokaz je i prvi let bradana zabeležen ovde u poslednjih 150 godina. Na povratak divljih zveri još uvek se čeka...
Nema sumnje da je Nacionalni park Berhtsgaden jedan od najlepših u Evropi. Prelepa alpska priroda, savršeno uređene staze, živopisna jezerca i planinski proplanci raj su za ljubitelje prirode. Ali na primeru ovog parka možemo videti da uprkos svim merama za zaštitu i oporavak prirode period od nekoliko vekova još uvek nije dovoljan da se ona oporavi. Sa druge strane za njeno uništenje često je dovoljan „treptaj oka“...
Geografija
Bezbroj plaža postoji na našoj planeti. I nemoguće je objektivno odabrati najlepšu. Možda je ipak najobjektivniji izbor onaj koji su sastavili svetski turisti.
Savane, prerije, pampasi, ljanosi, kauboji i gaučosi uz neke od najređih i najlepših životinja samo su deo onoga što se krije u ovim najvećim nizajama sveta!
Temperaturna anomalija načinila je od Lofotskih ostrva jednu od najneobičnijih i nejlepših turističkih destinacija Evrope
Koji događaji su pokrenuli naše pretke da od primitvnog sakupljača plodova postanu najdominantnija vrsta na planeti Zemlji?
Dugi karavani na lenjim kamilama koje jašu tuarezi u plavim odorama kroz nepregledan pesak koji počinje da se kovitla najčešća je asocijacija na pomen Sahare
Tokom poslednjeg ledenog doba visoke planine Balkanskog poluostrva bile su pod moćnim lednicima. Danas ih nema ali ima prelepih ostataka u reljefu naših planina
Čuvar i vladar Dalekog istoka, grad bogate vojne istorije sa željom da postane moderna svetska metropola, najbolji je opis Vladivostoka
Jedno od najvećih utočišta divljih životinja na svetu sakriveno je i zabačeno u neprohodnim dubinama Južne Amerike
Vulkan koji je jedan od simbola afričkog kontinenta izdiže se iznad savana Istočne Afrike i najviša je planina „Crnog kontinenta“
Kada priroda spoji naizgled nespojivo, led i vatru, kao u slučaju Islanda dobije se nešto prelepo i neverovatno
