Azorska ostrva, u srcu Atlantika
Portugalska ostrvska grupa Azori sačinjena je od 9 većih i mnoštva manjih vulkanskih ostrva. Geografska izolovanost verovatno je glavni razlog što su ostrva sačuvala izvorne prirodne vrednosti kao retko koji predeo na svetu.
Usamljena i jedinstvena ostrva
Iako administrativno pripadaju Portugalu Azorska ostrva su sve samo ne nalik kopnenom delu Portugalije i Evrope. Najbliža kontinentalna tačka (sam zapad Portugala) udaljena je od ostrva oko 1.360 km, Lisabon je na 1.640 km, obala Afrike oko 1.500 km a Kanade skoro 2.000 km. Usamljena i izolovana na sred Atlantskog okeana ostrva karakteriše jedinstven pejzaž i stanovništvo.
Geogafski ostrva predstavljaju najviši deo tzv. Azorske platforme, uzvišenja u Atlantskom okeanu okruženog sa svih strana okeanskim udubljenjima dubine i preko 2.000m. Azorska platforma se formirala na sutoku 3 velike Zemljine ploče (severno-američke, evropske i afričke) te otuda intenzivna vullkanska i tektonska aktivnost na ostrvima. I sama ostrva su vulkanskog porekla a za najlepše predele na njima i dan danas važe prelepa bistra jezera koja ispunjavaju ugašene vulkanske kratere. Raspadanjen vulklanskih stena nastala je plodna zemlja kao podloga bogatom biljnom pokrivaču ali i kao osnova tradicionalno razvijenoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Azorska ostrva danas
Ostrva su dugo bila potpuno izolovana a stanovništvo prepušteno samo sebi. Evropski moreplovci otkrivaju ih tek polovinom 15-og veka ali veći pažnju na njih obraćaju tek od 19-og stoleća. Kako ostrva nisu geografski povoljna za razvoj industrije ili veliku eksploataciju sirovina Azori su sačuvali svoju izvornu prirodnu lepotu. Sve to u kombinaciju sa blagom klimom potpomognutom toplom golfskom strujom koja prolazi pokraj arhipelaga kreirali su savršene uslove za razvoj turizma. Azorska ostrva već decenijama važe za prestižnu i egzotičnu turističku destinaciju. Prelepi vulkanski predeli, stara ribarska i zemljoradnička sela u kojima sve podseća na neka stara i lepša vremena kao i sasvim solidno razvijena turistička infrastruktura privlače sve veći broj, mahom evropskih, turista.
Ako budete imali sreće da posetite Azorska ostrva neke od aktivnosti koje prosto morate praktikovati su: posmatranje kitova iz neoisredne blizine u njihovom prirodnom okruženju, ronjenje u Atlantiku, surfovanje, ribolov, planinarenje, vožnja jedrilicom, golf... Za one koji nisu toliko željni avanture već žele da se prepuste hedonizmu tokom svog odmora preporučuje se degustacija vina proizvedenih od lokalnih autohtonih sorti grožđa uzgajanih na vulkanskim padinama ostrva. Iako je izbor smeštaja jako bogat preporučuje se neko od registrovanih lokalnih domaćinstava koje će vam omogućiti da u potpunosti osetite duh ove unikatne, udaljene i egzotične destinacije....
Geografija
Kako i zašto usnule planinske padine pod snegom postaju stihija koja guta sve što joj se nađe na putu
Kao i svako drugo nebesko telo i Zemlja se ponaša kao magnet. Ogromni ali poprilično slab magnet.
Jedno od najvećih utočišta divljih životinja na svetu sakriveno je i zabačeno u neprohodnim dubinama Južne Amerike
Poznato je da nema aktivnih vulkana na teritoriji Srbije. Ali je manje poznato da je na teritoriji naše zemlje u geološkoj prošlosti bilo itekako vatreno.
Pročitajte kako i zašto vulkan postaje gejzir stvarajući pritom neke od najlepših predela koje ste videli.
Čuvar i vladar Dalekog istoka, grad bogate vojne istorije sa željom da postane moderna svetska metropola, najbolji je opis Vladivostoka
Upoznajte se sa životom i delom jednog od najvećih naučnika sa ovih prostora, čoveka koji je najzaslužniji za razvoj geografije u regionu
Sve veća zabrinutost za očuvanje životne sredine bacila je u žižu interesovanja alternativne izvore energije. Zemljina vrela utroba krije neizmerne mogućnosti.
Viševekovna burna prošlost Kopaonika i čitavog kraja u blizini planine iznedrili su obimno kulturno-istorijsko nasleđe na ovom području
Na dužini od 110 km i širini od skoro 30 km na dnu ogromnog vulkana Aso pruža se možda i najlepša dolina u Japanu
