Nahani, savršenstvo prirode koju čuvaju divlji ljudi i šumski duhovi

Usred arktičkog snega i leda, u Severozapadnoj Teritoriji nepregledne Kanade, leži ogromno prirodno bogatstvo u dolini reke Nahani (Nahanni). A to bogatstvo leži kako u neopisivoj lepoti zelenih livada prošaranih cvećem, te božanstvenim vodopadima i bajkovitim planinskim jezercima u dolini zahuktale reke tako i u ekonomskom bogatstvu koje se ponajviše ogleda u zlatonosnoj rudi.  Ono što izdvaja ovo područje od mnogobrojnih sličnih jesu mračne legende koje kruže o njemu odbijajući potencijalne lovce na blago.

Da li verujete u duhove?

U moderna vremena ovaj raj na zemlji zaštićen je od strane kanadske vlade kao i UNESCO-a ali i činjenicom da je udaljen od celog ostatka sveta, tamo “gore” na dalekom severu. Samo uz specijalnu dozvolu i to isključivo malim avionom ili čamcem možete zakoračiti u Nahani rezervat. Pre pomenutih mera kojima se ograničava pristup jezive priče i legende čuvale su prirodu i njena bogatstva. Sve je počelo u vreme kada je čitav severnoamerički kontinent tresla zlatna groznica. Prvo se 1905. godine pročulo kako su dva brata pronašla veliku količinu ovog plemenitog metala u dolini Nahani reke da bi godinu dana kasnije njihovi obezglavljeni kosturi bili pronađeni uz sam tok reke. Desetak godina kasnije pronađen je još jedan kostur bez glave koji je pripadao nekom krupnom Šveđaninu koji je tumarao tražeći zlato. Iste godine pronađeno je i smrznuto telo čoveka koji je u klečećem položaju pokušavao da razgori ugašenu logorsku vatru. Intenzivnija pretraga rezultirala je mnoštvom skeleta, prevrnutih kanua, ljudskih lobanja… Iako je racionalno njihovu smrt povezati sa surovim uslovima i nedostatkom hrane počele su da kruže legende o zlim duhovima, čovekolikim čudovištima koja čuvaju blago pa i o samim divljim ljudima koji gospodare ovim krajevima. Ako se podlegne tim pričama i malo posluša jezivi vetar koji zavija golim stenovitim gudurama nije teško zaključiti kakve su se misli rojile u glavama onih koji su sa oboda doline rezmišljali o lovu na blago.

Darežljiva priroda

I dok sa jedne strane “mračne sile” u dolini Nahani stražare nad gomilama zlata onome ko samo želi da uživa u lepoti prirode čini se da ona nigde nije tako darežljiva kao ovde. Ako pomenutim čamcem krenete od brda Nahani do Virdžinijinih vodopada na putu dugom 210 km nećete želeti da propustite ni metar. Proćićete kroz Prvi kanjon čije tople vode stvaraju mikroklimu povoljnu za razvoj bujnih livada prepunih zvezdana, ljubičica i drugog planinskog cveća. Nad njima se nadvijaju šarene krečnjačke stene izbušene pećinama. U jednoj od njih, Valeri Groto, leži groblje muflona koji su se tu sakrili tokom neke hladne zime i uginuli od gladi. Dalje nastavljate do pomenute Doline mrtvih gde su pronađena tela dva brata kradljivaca zlata posle koje dolazi Drugi kanjon po čijim su obodima načičkani mufloni i divokoze u potrazi za skromnim zalihama hrane. Ako imate sreće videćete mrke medvede kako prevrću stene ili ribare na potocima.

I dok vas krda losova pozdravljaju sa obale nastavljate kroz Vrata pakla, uzani prorez u 900 metara visokim stenama gde se polako pojavljuje zapenušana voda koja silazi sa impozantnih Virdžinijinih vodopada. Prelepa okolina smrekove šume prikriva 90 m visoke vodopade koji grme poput motora borbenih aviona. Pravo mesto za kraj i vrhunac nezaboravnog putovanja. Dalje odavde može se jedino avionom a pogled iz njega na arktički raj zaseniće sve što ste do tada videli u životu…