Laponija, dom Deda Mraza, irvasa i drevnog naroda Sami

Zabluda je da Laponija pripada samo Finskoj. Ova naizgled nepregledna prirodna lepota zauzima severne delove svih skandinavskih država. Na teritoriji Švedske u svrhu očuvanja ovog prelepog kompleksa ustanovljena su 4 Nacionalna parka, 2 rezervata prirode i 3 specijalne zaštićene oblasti na površini od oko 10.000 km². Stenovita planinska oblast okovana snegom i ledom u zapadnom delu u kombinaciji sa močvarnim predelima, gustom šumom i magičnim jezerima na istoku čini najveću oblast izvorne i čiste prirode starog kontinenta.

Stanište polarnih biljaka i životinja

Laponija ulazi jednim svojim delom (oko 50 km) u prostor severnog polarnog kruga. Kao posledica toga biljni i životinjski svet je specifičan i jedinstven. To se prvenstveno vidi u rasporedu šumskih pojaseva. Iznad prostranih šuma jelovog drveta nalaze se prostrani pojasevi gustog vresa sa gustišima malih breza koje odolevaju snažnim vetrovima i survoj klimi. Ovo je jedinstven slučaj da tik ispod šumskih goleti rastu brezove šume umesto četinara. Uporna travnata vegetacija uspela je da se probije svugde gde tlo nije pokriveno lednicima i večitim snegom. U pojedinim delovima Padjelante nacionalnog parka raste nestvarno bujna vegetacija neočekivana u ovako hladnim predelima. Preko 400 vrsti biljaka uspeva na ovom području a pašnjaci pružaju izobilje hrane što je od posebnog značaja za uzgoj i ispašu čuvenih irvasa, drevnih životinja koje je svet zavoleo zbog legende po kojoj one vuku sanke Deda Mraza.

Na ove surove uslove osim irvasa uspeli su da se prilagode životinje poput polarnih lisica i žderavaca. Snežna sova, prelepa i ugrožena vrsta, ovde ima prirodne uslove kao retko gde na svetu da živi i razmnožava se. Potpuno divlji medvedi, losovi i risevi gospodare surovom prirodom severa Evrope. Bistri planinski potoci i reke puni su prelepih primeraka raznih riba.

Surova lepota prirode

Visoki planinski vrhovi Laponije ispresecani su dolinama dubokih, uskih i moćnih planinskih reka. Gole stene , lednici i polja pod snegom karakterišu prelep pejzaž drevne Laponije. Šest najvećih švedskih planina nalazi se ovde, na delekom severu Evrope. Najveći vodotok jeste reka Rapatno za koju skandinavci ponosno tvrde da je jedna od najlepših na svetu. Ona se vodom, naravno, hrani od otopljenih lednika okoline. Njena dolina obrasla je gustom i slikovitom brezovom šumom a sve životinje koje naseljavaju Laponiju mogu se pronaći u neposrednoj blizini vodotoka.

Izolovanost i jedinstvena lepota Laponije zaslužni su što je ova oblast izabrana za dom Deda Mraza. Čuveni dobroćudni dekica sa svojim magičnim irvasima koji mogu da lete tokom godine, po verovanju, živi u Laponiji odakle tokom božićnih praznika kreće da svoj dobroj deci sveta  podeli poklone...

Od bezbroj čistih jezera čija lepota izgleda kao da je ovekovečena fotografijom od pre nekoliko vekova izdvaja se Turnetrask. Reka koja se uliva u njega, Abiskojoka, provlači se kroz kanjon dubok 20 m u kome se kroz slojeve može sa lakoćom videti geološka prošlost Laponije. A pogled sa planine Njula, na čiji vrh vodi žičara, nešto je što samo ovde možete doživeti...

Dom Sami naroda

Legandarni narod Sami živi u Laponiji poslednjih 7.000 godina. Nekada nomadski narod koji je živeo od lova i ribolova vremenom se „skrasio“ u ovim predelima i počeli su da pripitomljavaju i uzgajaju irvase. Danas samo oko 250 pripadnika ovog drevnog naroda živi kao pre nekoliko vekova vodeći brigu o 35.000 irvasa, njihovom jedinom bogatstvu  i ponosu. A od Sami naroda bismo svi trabali da naučimo kako da živimo u skladu sa prirodom. Naime, vekovima ovaj narod naseljava Laponiju i nisu ostavili apsolutno nikakve posledice, pa čak ni tragove, u ovoj jedinstvenoj prirodi.

Laponija, Skandinavija #lapland #skandinavia #sweden #odmor #destinacija #putovanja

A photo posted by ZanimljivaGeografija.org (@zanimljivageografija) on Jul 27, 2016 at 4:42am PDT