Etna, dobroćudni džin koji motri na Siciliju

Na samom jugu Italije, odmah „ispod čizme“ nalazi se ostrvo Sicilija koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Za Sicilijance važi da su energični, često nepredvivi i neobuzdane naravi, ali da izuzetno poštuju istoriju i prošlost. Možda je život ispod planine Etna, najvišeg i najvećeg aktivnog vulkana Evrope, i u njenoj milosti uslovio razvoj baš ovih osobina lokalnog stanovništva. Sa visinom od 3323m i obimom u donjem delu od 160 km Etna baca senku na celu istočnu polovinu ostrva. Vulkan je vidljiv golim okom sa daljine od 250 km, stari Arabljini su ga nazivali Planinom planina dok je veliki grčki pesnik Pindar upoređivao  Etnu sa stubom koji podupire nebo. Valjda je jasno zašto niko, pa ni epski junaci poput Odiseja nije uspeo ni približno da ga ukroti.

Legenda kaže da je krater Etne ustvari šupljina koja je ostala na mestu izvađenog kiklopovog oka dok nauka tvrdi da je Etna mlad vulkan nastao pre oko 500.000 godina eksplozijom sa morskog dna u zalivu koji više ne postoji. Danšnji oblik dobio je taloženjem pepela i drugog materijala tokom erupcija koje traju desetinama hiljada godina. Danas, Etna je aktivni vulkan koji prosečno na svakih 5-10 godina ima po jednu ozbiljnu erupciju, a lava na površinu izbija iz ogromnog podzemnog rezervoara dugačkog barem 30 i dubokog oko 4 km. Na vulkanu je preko 350 aktivnih kratera a ističe se impozantni krater Nova Usta (Bocca Nuova).

Pogledajte spektakularnu erupciju Etne zabeleženu 2002. godine.

I kada biste pomislili da svi žele da pobegnu daleko od uspavanog džina i sklone se na bezbednu udaljenost grdno biste se prevarili. Obronci vulkana gusto su naseljeni i lokalno stanovništvo nema nameru da ode bilo gde. Razlog je taj što uz dobro navodnjavanje vulkanski materijal (prvenstveno pepeo) svojim razlaganjem daje jedno od najplodnijih zemljišta koje uz povoljnu klimu garantuje i do 5 berbi povrća godišnje. Voćnjaci sa ovih prostora su nadaleko čuveni a vinigradi ovog kraja daju svetski poznate sorte grožđa i vina. Stanovništvu na ruku ide i činjenica da je lava koja izbija iz vulkana veoma spora tako da kada dodje do katastrofalnih erupcija oni imaju vremena da se evakuišu, a čim opasnost prođe strpljivo obnavljaju svoja sela na istoj lokaciji gde su ih ostavili pred najezdom vatrene stihije. Uostalom oni znaju ćud svoje planine. Kažu da je beli oreol oko njegovog vrha rđav znak a crni dim pak - dobar.

Ako imate sreće i krenete da se penjete pešice uz blage obronke Etne, moćićete da vidite gotovo sve. Od zasada vinove loze, narandži i pistaća na najnižim delovima, preko voćnjaka jabuka i trešanja nešto više do hrastove, kestenove, leskove i brezove šume iznad. Dalje ćete moći da ugledate planinsko cveće uključujući i ljubičicu s Etne, koja raste samo ovde. Sledi beživotno područje okamenjene izlivene lave a ima i lokaliteta gde ćete pronaći večni led. A kada dodjete blizu samog vrha pogled sa njega puca na celu Siciliju i Kalabriju dok se u daljini nazire Malta. I dok gledate na prostor koji predstavlja samu kolevku evropske civilizacije povremeno šištanje vrele vazdušne pare podsetiće vas gde se zapravo nalazite.

U neposrednoj blizini vulkana nalazi se prirodni lokalitet okružen kultom pod nazivom „Divlji kesten Sto konja“. Tri povezana stabla divljeg kestena sa ukupnim obimom od 60 m i starošću od 2.000 godina su po predanju poslužili jednom prilikom da se čuvena napuljska kraljica Jelena II Anžujska skloni ispod njega od vreline sicilijanskog sunca zajedno sa svojom svitom od preko 100 pratilaca.