Čudesna priroda Islanda III Deo Vulkani
Nagomilavanjem velikih količina vulkanskog materijala tokom dugog geološkog perioda formiralo se ostrvo Island. Ali vulkanska aktivnost nije obeležila samo prošlost već i sadašnjost ovog prelepog ostrva. Posebna pažnja vulkanima Islanda poklanja se posle sada već čuvene erupcije Ejafjalajokula-a 2010. god.
Vatra koja ne miruje
Island je danas jedno od seizmički i vulkanski najaktivnijih područja na svetu. Prateći događaje od 15-og veka pa nadalje oko 1/3 svetske lave izbačeno je na Islandu. Na ostrvu se nalazi 35 vulkana koji su imali erupcije u poslednjih 10.000 godina. U proseku, na svakih 5 godina se dogodi po jedna erupcija. Jedanaest vulkana je imalo aktivne erupcije između 1900-1998: Krafla, Askja, Grimsvotn, Loki-Frogjufol, Bardarbunga, Kverkfjol, Esjufjol, Hekla, Katla, Surtsei i Himei. U svetu najpoznatiji islandski vulkani su Hekla i Laki.
Island je u pleistocenu bio zahvaćen snažnom glacijacijom pa su sve vulkanske erupcije bile “subglacijalne”. Neke vulkanske kupe su delom i dalje pod ledom, i dan danas dolazi do podledničkih erupcija. Od svih vulkanskih erupcija ovog tipa na svetu njih 83% je zabeleženo na Islandu. Najnoviji je primer erupcije vulkana Grimsvotn. Ovakvi izlivi mogu dovesti do otapanja ogromne količine leda. Zabeležen je slučaj da se posle snažne erupcije niz padine obrušila količina vode duplo veća od one koju pronosi reka Amazon.
Jedna od zanimljivosti vezanih za islandske vulkane je podatak da oni po tipu erupcije nisu svi jednaki. Među njima ima vulkana koji izbacuju velike količine užarene tečne lave, dok sa druge strane ima vulkana koji su u stanju da izbace rekordne količine vulkanskih gasova, prašine, pepela i drugog materijala. Retko koja zemlja može da se pohvali takvim prirodnim retkostima.
Najpoznatiji i najlepši vulkani na ostrvu
Teritorija Islanda je podeljena na četiri vulkanske zone ili četiri vulkanska sistema. Svaka od ovih zona sačinjena je od mnoštva vulkana, manje ili više poznatih širem svetskom auditorijumu. Ipak vulkani koji su sinonim za Island su pre svega Hekla i Laki, potom Askja, Vatnajokul ispod istoimenog lednika, a posle erupcije koja je 2010. godine paralisala avio saobraćaj čitave Evrope nadaleko se pročuo i Ejafjalajokul.
Hekla je deo vulkanskog grebena preko 40 km dugačkog, čiji se najaktivniji deo, dužine 5,5km, naziva Heklugja. Hekla ima otprilike izgled prevrnutog čamca, čije kobilice ustvari predstavljaju nizove kratera, od kojih su 2 najaktivnija.
Česte vulkanske erupcije sa velikom količinom lave su prekrivale velika prostranstva gotovo na čitavoj teritoriji Islanda. Oko 10% ukupnog vulkanskog materijala nataloženog na ostrvu izbacio je vulkan Hekla. Sa izbačenih oko 8 miliona km kubnih lave u poslednjem milenijumu Hekla je među vodećim svetskim vulkanima.
U islandskom jeziku reč hekla ima značenje kratkog ogrtača sa kapuljačom, ali se koristi i za guste oblake koji pokrivaju planinu odozgo. Posle erupcije početkom 12. veka dobio je „nadimak“, Prečica do pakla. O njemu su od najstarijih vremena pisane poeme, Islanđljni su mu se divili ali i plašili od njega.
Geološki Hekla je motfološka pojava između kraterskog rova i stratovulkana smešten na dugačkom tektonskom rovu koji predstavlja liniju koja „deli“ vulkane Istočne zone Islanda od onih u Južnoj vulkanskoj zoni. Hekla je jedan od svega nekoliko vulkana na svetu koji pripadaju ovom morfološkom tipu.
Laki ili Lakagigar (Lakijev krater) je vulkanski oblik reljefa smešten nedaleko od kanjona Eldgja, na jugoistoku Islanda. Lakagigar je ispravno ime vulkana jer sama planina Laki nikada nije imala erupciju, ali sa njenih strana se dižu mnoge kupe koje jesu. Lakagigar je deo vulkanskog sistema u čijem je centru vulkan Grimsvotn. Smešten je između lednika Mirdalsjokul i Vatnajokul na pukotini koje se pruža pravcem jugozapad-severoistok.
Ovaj vulkanski sistem je imao neprekidnu erupciju u trajanju od 8 meseci tokom 1783. i 1784. godine. Laki i Susedni vulkan Grimsvotn su tada izbacili na površinu 14km3 bazaltne lave i ogromne oblake prašine pune otrovnih fluorovodoničnih kiselina i jedinjenja sumpor-dioksida. Ovi otrovni gasovi su usmrtili oko 50% tadašnjeg stočnog fonda Islanda, pa je kao posledica gladi zbog toga umrlo oko ¼ tadašnjeg stanovništva Islanda. Globalno gledano smatra se da je ta erupcija izazvala više od 6 miliona žrtava širom sveta što je čini najsmrtonosnijom erupcijom u istoriji čovečanstva. Gusti oblaci su uticali na smanjenje temperature na severnoj hemisferi, drastičnog smanjenja prihoda u Evropi, suša u Indiji, velikih gladi u Japanu...
Uprkos činjenici da je umalo uništio Island Laki je danas jedan od sininima i simbol Islanda širom sveta.
Ejafjadlajekidl je podlednički vulkan koji je postao šire poznat svetskoj javnosti tek posle erupcije koja je na par dana paralizovala aviosaobraćaj starog kontinenta 2010. godine. U visinu do 8 kilometara izbačena je velika količina prašine i pepela koja se širi prema Zapadnoj Evropi i dalje prema Rusiji i Balkanu. Eksplozija i oblak koji se kreće Evropom uticao je na obustavljanje aviosaobraćaja u prvom mahu u Britaniji i Skandinaviji, a kasnije i u skoro celoj Evropi. Inače, Ejafjadlajekidl je jedan od manjih glečera na Islandu.
Askja je stratovulkan smešten u zabečenom delu centralne visije Islanda. Ime Askja predstavlja niz od nekoliko kaldera smeštenih na obroncima planina, na visini preko 1500 m. Vulkan je dostupan svega nekoliko meseci u godini, zbog nepristupačnosti terena. “Otkriven” je tek posle jedne snažne reupcije 1875. godine. Poslednja zabeležena erupcija dogodila se 1961. godine. I ovaj vulkan je važna turistička atrakcija. Organizuju se rute duge nekoliko kilometara tokom kojih se obiđe po par najvećih kaldera. Pristupačan je za posetioce od juna do ranog oktobra.
Grimsvotn je jezero smešteno u visokim predelima Islanda, sa na severozapadnim padinama Vatnajokula. Karakteristično je po vulkanu koji se nalazi na njegovom dnu. Poslednja njegova erupcija zabeležena je 28. decembra 1998. Često erupcije ovog vulkana mogu izazvati otapanje ogromne količine leda, šti izaziva bujice i “reke” koje se stropoštavaju niz padine.
Postojanje ovih i još mnogih aktivnih vulkana kao i brojnih ugašenih ukazuje na tačnost konstatacije da je Island zemlja vulkana.Ostrvo svoje postojanje duguje vulkanima, od njih se na Islandu strahuje, sa njima se živi, njima se pišu pesme...ali ih Islanđani i dele sa znatiželjnim svetskim putnicima!
Ako Vam se dopao ovaj naš članak o Islandu možete pročitati nešto o gejzirima ili lednicima ovog prelepog ostrva.
Galerije
Na dalekom jugu Južne Amerike, na mestu gde Andi konačno zaranjaju u okean, krije se neverovatan i drugačiji svet
Sve veća zabrinutost za očuvanje životne sredine bacila je u žižu interesovanja alternativne izvore energije. Zemljina vrela utroba krije neizmerne mogućnosti.
Zalasci sunca na bajkovitim plažama, večera sa pogledom na Ajfelov toranj ili vožnja zavodljivim kanalima na gondoli... Šta je vaš izbor?
Moderan evropski grad u kome se na svakom koraku oseća duh prošlih vremena i nostalgija za njima....
Hladna antarktička klima i udaljenost od centara ljudske civilazacije pomogli su da ovaj usamljeni arhipelag ostane raj za mnoge životinjske i biljne vrste
Savane, prerije, pampasi, ljanosi, kauboji i gaučosi uz neke od najređih i najlepših životinja samo su deo onoga što se krije u ovim najvećim nizajama sveta!
Nacionalni Parkovi Fjordlend i Kukova planina deo su nestvarno lepe i očuvane prirode novozelandskog Južnog Ostrva...
Navikli smo da u muzejima obilazimo najznačajnija dela istorije i kulture ali neki od njih nam prezentuju mnogo bizarnije sadržaje
Lednici, vulkani, gejziri, vodopadi, jedinstvena flora i fauna samo su deo čudesne prirode Islanda, jednog od najlepših ostrva na svetu!
Plavo nebo, oblaci različitih boja i oblika i blještave munje oduvek su se smatrali jednim od najlepših prizora u prirodi
