Apalačka staza, najduža šetnja na svetu
Svakog proleća oko 2000 hrabrih zaljubljenika u prirodu krene na najdužu i najzahtevniju pešačku turu na svetu. Izazov koji pokušavaju da savladaju poznat je pod imenom Apalačka staza (originalni naziv Appalachian trail ili samo A.T.). Dužina staze je oko 3500 km i kao što joj samo ime govori vodi kroz lanac Apalačkih Planina počevši od Prolećnih Planina u Džordžiji pa sve do planine Katahdin na krajnjem severo-istoku Sjedinjenih država. Koliko je teško kompletirati ovaj poduhvat govori nam podatak da od 2000 “šetača” koji u proleće krenu ovim putem tek njih oko 40 u jesen stigne do svog cilja.
Apalačke planine
Inače, Apalačke planine su planinski venac koji se na dužini od preko 2000 km pružaju istočnim delom SAD-a i Kanade, od Alabame sve do Njufaundlenda. Visoke su do 2000 m.n.v. (najviši vrh sa 2037 m je Maunt Mičel). Sa starošću od preko 400 miliona godina jedan su od najstarijih planinskih sistema na svetu. Ime su dobile po nazivu autohtonog indijanskog plemena a danas predstavljaju centar formiranja regije koju naučnici zovu Apalačija.
Apalačka staza
Ideja o Apalačkoj stazi je potkla od lokalnog šumara Bentona Mekkeja početkom 20-ih godina prošlog veka. Zvanično trasa Apalačke staze je kompletirana 1931. posle više od jedne decenije neprekidnog rada ali se ona i dan danas neprestano radi i dorađuje. Trasa je tako osmišljena da najveći njen deo prolazi kroz šumu i divljinu. Uz to na putu trase se povremeno nalaze manji planinski gradovi (poznati kao Trail towns) koji služe kao kontrolne tačke u kojima se šetači okrepljuju i dopunjuju zalihe, poneka farma i ukrštanje sa trasama nekih važnijih puteva.
Tokom ove “šetnje” pruža se prilika da se upoznate sa hiljadama životinjskih i biljnih vrsta od kojih oko 2000 spada u retke, ugrožene ili osetljive vrste od kojih su neke pred istrebljenjem. Najveća I najpopularnija životinja koja se vezuje za ove predele jeste Veliki mrki medved i postoji realna šansa za direktan susret. Losovi, jeleni i mnoge vrste šumskih zmija žive u šumskim staništima Apalačkih planina. Zbog velikih visinskih razlika videćete gotovo sve vrste drveća, a dominantna vrsta je hrast.
Evo kako može izgledati poduhvat savladavanja Apalačke staze:
Nastavak puta?!
Teško je poverovati da neko želi da produži pešačku turu dugu preko 3000 km. Ipak, za najupornije i najizdržljivije Apalačka Staza se nastavlja dalje na sever, prelazeći u “Međunarodnu apalačku stazu” (International Appalachian Trail). Nastavljajući prema severu staza prelazi granicu sa Kanadom, potom preko Kvebeka i Nove Škotske dolazi sve do obala Njufaundlenda. Pešačke sekcije se dalje nastavljaju preko Grendlanda i Evrope sve do Maroka. Postoji nastavak staze i na jug gde se ona produžava čak do južnih obala Floride!
Dodatni izazov!
Pravi zaljubljenici u Apalačku Stazu za “prave planinare” priznaju samo one koji su kompletirali stazu u jednoj sezoni. Za one kojima takmičarski duh ne da mira ili im nije dovoljan izazov savladavanje ove duge i zahtevne distance mogu pokušati da se takmiče sa vremenom. Svetski rekord u savladavanju Apalačke staze trenutno je u vlasništvu Skota Jureka koji je 2015-e originalnu trasu prešao za samo 46 dana 8 sati i 7 minuta.
Ali možda i nije tako važno završiti ovu šetnju što pre. Možda je zapravo bolje iskoristiti vreme i uživati u pogledu na prekrasne planinske predele sa bezbrojnh uređenih vidikovaca ili uzeti slobodno popodne i istražiti okolinu planinskog doma u kome se pravi predah od napornog puta. Jer lepota putovanja i nije u krajnjoj destinaciji već u samom putovanju!
Apalačka staza je inspirisala holivudske umetnike da naprave film o njoj nazvan “Šetnja po šumi”. U ovom ostvarenju između ostalih glume velike zvezde poput Roberta Redforda, Nika Noltija i Eme Tompson.
Galerije
U slikovitom planinskom okruženju Like 16 stepeničasto raspoređenih jezera pleni svojom lepotom i očuvanom prirodom
„Stravičan prizor mrtvačke ukočenosti“ koji oživi jednom u deset godina skriven je u dubini australijskog kopna
Regija oko Ženevskog jezera oduvek predstavlja jednu od najpoželjnijih i najprestižnijih destinacija Evrope. Pogledajte i zašto…
Najviša krečnjačka planina Evrope, nepregledni duboki kanjoni i poslednji primerci prelepog pirinejskog kozoroga čine ambijent na granici Španije i Francuske
U dubinama kambodžanske džungle krije se neverovatan kompleks Angkor, zvanično najveći hram na svetu. Toliko velik da je dobio nadimak “Izgubljeni grad”…
Šetnje bajkovitim lovorovim šumama koje se nisu menjale milionima godina i prirodom koja ih okružuje razlog su popularnosti udaljenog portugalskog ostrva
Prelepo planinsko selo važi za "najportugalskije" naselje u Portugalu. Izrađeno je podno istoimene planine, bukvalno u kamenu...
Pogledajte galeriju neverovatnih lokacija koje su ljudi napustili a priroda preuzela natrag i ponovo od njih stvorila prelepa mesta
Veliki jezerski basen, skoro potpuno bez živog sveta ali sa prelepim vajarskim delima koja priroda gradi od kristala soli krije se na bliskom istoku
U želji da se potpuno osame i povežu sa Bogom pravoslavni monasi su uticali na nastanak jednih od najlepših i najneobičnijih svetskih manastira